Просветни гласник

264 ПРОСВВТНИ ГЛАОНИК

Од умора, који је у почетку био Физиолошка појава, поетаје посде ошпти осећај који мало по мало па обузме цео осећајни апарат. У духовним процесима почиње да се опажа нека успореност, каквоћа духовног рада почиње да опада, јер се провлаче погрешке у раду којих нема у одморном стању; ток мисли почиње да отказује посдушност; низови се представа кидају; стварају се погрешни чланови; масе представа не могу да се асоцирају; и воља губи свој утицај, јер умор је захватио цео живчани спроводни апарат између осећајног и моторног дела. Умор на овом степену већ прелази у малаксалост. У овом стању организам није подобан даље ни за какав рад нити напрезање, ни мишићно ни живчано; између тела и душе завлада потпуна непослушност; тело не реагује ни на централне нити нецентралне импулсе. Као мана код ученика она се јавља више као духовна сусталост и то у два облика, као пролазна или акутна и трајна иди хронична. 1Трва се јавља чешће и то као последица великог наггрезања. Она онда није ништа друго него потреба организма за одмором, која се потреба осећа у јаком степену. Ако се ова потреба подмири, онда је зло уклоњено и ученик је опет подобан за нов рад. Али и ова малаксалост не јавља се увек само као последица великог физичког и умног напрезања. Често она може да дође и од дугог мирног седења, чиме се занемарн дисање и веома ослаби, а и од дужег задржавања у непроветреном простору и поквареном ваздуху, због хладних ногу и др. Сем овога она врло често наступа и после јаких духовних потреса као тпто су страх, љутња, брига, жалост. По себи се разуме, да чим наставник опази ову нојаву код деце, треба да јој нађе узрок, па према томе и да предузме што треба. Ако је малаксалост хронична и ако је дошла од дужег трајног умног напрезања, онда она није пролазна него је трајна и не може се излечити ни одмором. Дете које пати од ове малаксалости у опасности је да трајно изгуби своју духовну подобност и за њега је потребно нарочито педагошко и игијенско лечење. Оваки случајеви и ако су ређи, опет треба обратити пажњу и на њих. Из досадашњег разматрања упознали смо се са умором као физиодошком и психолошком појавом, а додирнули смо и однос у коме стоје те две стране ове појаве. Али ово није довољно. За сам васпитни рад важно је знати ближе у каквом односу стоји физички умор према психичком и обрнуто овај према оном; да ли они иду потпуно паралелно и кад расту и кад опадају; важно би било одредити како поједине духовне радње утичу на психички умор и како Физичке на мишићни и које су то радње у школину животу; како се појављује и један и други умор код школске деце у разним узрастима и који су још и споредни чиниоци који имају свога утицаја и др. Овака се проматрања и испитивања до душе у последње време живо предузимљу. Тако од познатијих умор су проматрали и испитивали: Моззо, Ке11ег, Опзћасћ, \\ г а§пег, М১шга, Тит-