Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

263

Из овога је појмљиво зашто ученик не може дуго да одржи пажњу ирема нечему. У овом се случају напрезањем појединих мишића и у њима ствара онај преображај у материји, који се јавља' као умор. И што је напрезање дуже и преображај је већи, те је и осећај умора све непријатнији, и ученик је нриморан да напусти бављење тим предметом: мора дакле да ирекине своју пажњу. Овај умор у пажњи, наступа у толико брже и интензивнијв у колико је било јаче напрезање воље. Тако смо се у главноме познали са физиолошком и психолошком страном умора, а тиме смо уједно додирнули и однос у коме стоје те две стране. Али баш према нашем смеру потребно је да се макар и у најкраћим потезима упознамо мало ближе са односом, у коме стоје те две стране човечјег организма у погледу умора. Данас већ не може бити спора да се тако звани духовни рад врши у мозгу и да је овај његово непосредно оруђе. Раније смо видели да умор у живцима изазива извесну промену у њиховој материји. Као несумњиво утврђено .је да он такве исте промене ствара и у можданој маси, и то можда у већој мери него код оних. Пошто се пак духовни рад врши у мозгу, онда је очевидно да ће ове промене у мозгу бити од утидаја и на духовни рад. Физиолошки умор дакте у мишићима и живчаној маси има утидаја и на психички умор. А и из обичног свакидањег искуства знамо да тежи физички рад умањава у нама подобност за. умни рад. Лен пример за ово имамо у оном што наводи НоПапЛ о себи у свом делу Меп1а1 Ра*ћо1о§у. Он ирича како је једног дана силазио у два дубока рудника на Харцу. У другом био је умором толико изнурен, да му је било сасвим немогућно да се разговара са немачким настојником који га је пратио. Сзе немачке речи које језнао, бејаху му ишчезле из памћења и он је узалуд покушавао да их се сети и да их употреби. Тек пошто се мало поодморио и јелом и нићем ноткрепио, био је кадар да прибере своје знање немачког језика и да га употреби у разговору са својим пратиоцем. Тако утиче физички умор на духовни рад. Али и обрнуто: психички умор утиче на физички рад. И ово нам је познато и.з свакидашњег искуства. Али ово је искуство утврдио и Ђ-г Шаддгога својим нроматрањем. Он је иосле једног напорног духовног рада, који је трајао без ирекида 3 ] | 2 часа утврдио на известан начин да му се мишићна снага знатно смањила према ранијој. Ово се свакако по огледима М0880- вим може објаснити тиме, што ироизводи који се развијају при напрезању у можданој маси нрелазе у крв, те номоћу ове после утичу на мишићну снагу онако, као што је крв уморних паса, уштрцана одморним псима, утицала на ове. Из овога се види јасно да постоји узајамни утицај између физиолошког и психолошког умора. Физиолошке појаве умора производе осећаје умора. Ови осећаји умора ступају у борбу са представама које се затеку у свесги, те се онда и у њихову току осете последице од њега.