Просветни гласник
276
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Први је у томе, што је ваљадо радити брзо и на земљишту, које није било нимало приуготовљено. У Бугарској је било од 18 века и за владе Фанариота 7 , неколико грчких школа. Напротив, бугарских школа није било. Најстарија, она у Филипопољу, датира тек од 1868 године; 1877, по ослобођењу било их је свега тринаест, за једну земљу велику, као шестина Француске 8 . Члан 78. Устава узалуд је прогласио да је основно школовање обавезно, јер се одмах наилази на материјалне препреке. Пре свега земљорадничко становништво, које воли старе обичаје и &еф 9 , неКе да се покорава закону. Новчана казна нема никаква дејства: становништво претпоставља да задржи децу код куће, дечаке кад настане радно време, а девојчице увек, 10 јер жена као ниже створење, нема иотребе да буде образована. С друге стране сеоско, земљорадничко становништво остало је и у наше дане оно, што је било и у давнини 11 . Оно живи раштркано, разбацано, отуда је и немогућно да походи школу. Закон је дуго трпео ову рђаву вољу и жељу родитељску, данас пак он је приморан да попусти сасвим. Зими хладноћа, лети велика врућина, пољски радови, велика даљина, често по три и више километара од каквог школског центра, све су то јака извињења да се не иде у школу: све су то толико јака извињења да је учење по основним школама постало Факултативно. То је бар оно што износи један пројект законски који је скоро изнесен пред Бугарско Собрање 12 . Овај нови закон, за двадесет и пет година, већ је пети на реду који регулисава основно васпитање 13 . Ове наизменичне промене доказ су да се још нема чиста и одређена идеја; воља партиска чини све и сва, и закони су ' Фанариотима називају се Грци, који станују у Дариграду, и то у крају који се зове Фар (&пег, но турски, Љапап, по грчгеи). То су већином богати трговди, који су некада били од врло ведиког утицаја на Судтана и из чије средгне врло здсто бејаху узимати гувернери за хришћанске области под турским царством. 8 Рукописни извештај који је на моје тражење саставио секретаријат кнежев. Школе су биле у 1'аброву и Филипопољу (1868), Елисури, Сопоту, Карлову, Казанлику (18(59), Разграду (1871), Свиштову, Горњој Ореховци (1872), Видину, Дренову, ,1ому Кули (1874). 9 Турска реч која означава душевни мир, који је последица мирноће тела; /агпгепГе је потпуно тачно значење, сањање је врло благо. 10 Ово је турско начело. Жене по селима су као слушкиње мушкињу. Оне не једу са њима за једиим столом, и љубе мушкарце у руку у знак поштовања; оне никад не говоре лре и само о оном о чему буду запитане. 11 КсенеФон, АпаЂ. IV 14, Атпиеп МагсеШп XXXI 13. 12 Набавно сам и самједан овај пројект који је раздан посланицима, на потоњим странама где год га будем назвао именом иројекат, ја нарочито чиним алузију на ово ново образовање. Измене се уосталом више односе на принциие но на појединости. 13 Извештај. Пре анексије Румелије, закон од 21 маја 1880 н од 30 јануара 1885; за измену закон од 4 декембра 1886; после анексије дв-ју Бугарске, закон од 1892, измењен 1893, 1894, 1898 и 1899 године.