Просветни гласник

НАУКА И НАСТДВА

275

ОСНОВНО ШК010ВАЊЕ У БУГАРОКОЈ

I Уопште, политичке и друштвене погодбе, недовољиости, празнине, преддози Бугарска, којаје последња постала међу европским државама 1 тражи свој пут. Она није могла створити ни своје територијално јединство, 2 нити пак своје морално јединство 3 . Несолидна зграда коју је она подигла за двадесет пет година има. само спољашњост : копиране су, а нису још никако и асимиловане европске ствари 4 . Ништајош нијеучињено, ако се помисли на оно, што још ваља учинити. Бугари двоструко греше што сами себи стварају илузије, и што се наивно надају да створе илузије и другима. Без сумње имају права да им то опростимо; али ипак треба и то да заслуже. Ваљало им је по ослобођењу од турског јарма све створити. Путове, Финансије, војску, народно образовање, све им је то ваљало од једном подићи. Све је отпочето, а ништа није довршено. Амбиција да буде у свему савршенство, све је покварила. Железничке пруге биле су проучаване, потом се предузело грађење, па је све напуштено; била је створена таква војска, која је гутала све приходе. Први путови беху грандиозни, прве цркве изгледаху као катедрале, школе које су прво подигнуте изгледаху као палате 5 . Потом све је потамнело у великом дефициту, који је бивао све већи". Каогод и све друге државне установе, тако је и организација васпитања, по школама трпела од овог немања новаца. Но има поред тога и других узрока њезину неуспеху.

1 Бугарска је створена 1878 године Сан-СтеФанским уговором. као васадна област турска, а иошто је увећана и осдобођена 1885. 2 Побуна Источне Румелије 1885, која је анектирана Бугарској, оставши једина као васадна судтану. Садашње претензије на Маћедонију. 3 Приближно становништво: 3,000.000 Бугара, 500.000 Турака, 200.000 Грка, 50.000 Јермена и т. д. 4 Остали су и даље оријенталски оЗичаји; не може се робовати пет векова, пабда од тога не остану трагови. Народни језик најбоље потврђује ову истину. У Ву гарској се вели: путовати у Евроиу, доћи из Евроие, пошао из Европе, и т. д. Европа се свршава са Земуном, према Београду; иза Земуна, с оне друге стране почиње други део света »Левант". 5 Кад се у Бугарску уђе према турској граници, мора се човек пренеразити, када нађе, усред бедних колиба начињених од дасака и сламе и рогозине, где се подиже величанствена дрква са кубетом, и каква величанствена зграда намењена школи. Ова дрква и ова школа на неколико бојева овде су симболи ослобођења. 6 Последње средство за његово изравнавање била је позајмица код европскнх анака на заложену дуванску бандеролу.