Просветни гласник

372

ШРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

И оне обухватају ио 8—10, а највише дванаест листа. Тако, ирва део износи 119, други 105, свега 224 листа или 448 страна. У својим „лекцијама" нисац се највише позива на иоједине ауторо, чија мишљења цитира често на читавим странама. Највише се позивао на Русоа , Песгалоција, Фребела, Дистервега, Спенсера, Бена и многе. француске новије и мање познате писце, а и на разне извештаје, расписе, законе и прописе, иарочпто у Француској. II већ по овоме може се изводити о ваљаносги овога дела. Истина, да ово често цитирање има и својих незгода. Оно из целпне чупа поједине делове, који засебно нису онакви какви су у саставу с осталима, у целнни, те се с тога често криво и разумеју. Говорећи на пример у моралном васиитању о казнама као нриродним последицама, писац цитира дотично место из књиге Херберта Спенсера, који их је и истакао, па онда вели, да, и ако се оне могу нрименити у иочетку васпитања, не могу доцније и не могу на све случајеве. Међутим и с&м Сненсер на даљим странама свога дела вели то исто. Цитирање је ово незгодно и с те стране, што оно никад не каже само оно што нисац хоће или што треба, него или нешто више или нешто мање. Зато само излагање иема оне једрине и прецизности, коју би иначе имало. Изјављујем одмах, да је нрви део много бољи од другога. У нрвом делу <:у и онако ствари опште, те с тога блпже и више заједнизке појединим научницима и народима. С тога ће ту и бити мање разноликости и размимоилажења. У другом пак делу, баш зато што је засебан, примењен, тога има много више. И ако је у гливномс добар и он, опет, нрво и прво, сасвим природно, он има карактер чисго Француски. Ту је не само писменост, читање и писање, геограФија и историја Француска, него је Француска и школа и кућа, и књижевност, и расписи, закони, уредбе, правила итд. Сем тога у дело није унесен ни најновији наиредак у методици основне наставе. И ако је ово издање од 1899, оиет, занимљиво је, да ни једно дело и ни један распис или закон није цитиран после 1895 године. Значи, да је дело од те године прештампано без измена и допуна, те је с тога у Методици и заостало овако.- Писац је, као што се види из натписа на књизи „некадањи ђак учитељске школе", а 1899 је већ био ректор Лионског Универзитета. II код овако леие каријере у служби, која га је пела све на веће и веће положаје, на којима се има више иосла с педагошком теоријом, није чудо, што му је педагошка нракса мање позната и слабија, 0 делу своме с&м нисац каже ово : „Писмо наумни, да нублици пружимо потпуно дело о васпитању, намера нам је много простија и скроннија. Хтели смо само, да своја предавања, што смо их држали у учитељскнм школама у Кон1енау аих Козез и у 8ат1 С1оис1-у, уредимо у једн]' ручну књигу о васпитању. Из нростране области теорије и праксе васпитне узели смо само оне прбко нотребне појмове, без којих не може да буде ни један народни учитељ, који учи и васпитава омладину нашу." Па ипак, дело му се, по начину излагања, више приближује слободној лектирп него снстематски израђеном уцбенику. С тога нимало није чудо, што је оно доживело у француској толико издања (Ово је 15-то). Толико о самоме оригиналу. Сад да кажем своје мишљење о преводу. Одмах ћу казати, да је преводилац дело у главноме добро аревео, али мало аосрбио. Поједине речи су у главноме добро схватане и замењиване српскима; али је цео начин исказивања чисто Француски. А ово на много