Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

371

Према овим реФератима г.г. реФерената Савет је мшпљења: да се ,, Практична руска граматика" проФесора Мидоша Анђелковића не може унотребљавати као уџбеник у средњим шкодама, Г.г. д-ру Адександру Белићу и Петру С. Протићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је евакоме по двадесет (20) динара. VI Прочитани су реФерати г.г. Јована Миодраговића н Павда Ј. Поиовића, проФесора, о преводу књиге: „Предавања из практичне и теоријске педагогије' од Габриједа Компејреа-а, коју }е превео г. Риста Огњановић и модио за одобрење: да се овај његов превод може употребљавати као уџбеник у средњим и стручним шкодама. РеФерат г. Миодраговића гдаси: Г^авном Просветном Савету Прегледао сам дело 0. Сотрауге-а РесЈад00Је Теоггдие е1 ргаИ^ие у преводу г. Р. Огњановнћа учнтеља Француског језнка у Сконљу, која ми је Савет, пнсмом својнм од 12 јан о. г. СБр. 2 — уиутио на прегдед и одену и част ми је поднети своје мишљење о њему. Мени је ово дело Сотрауге-ово било непознато, јер у опште мање познајем књижевност Француску него немачку. С тога сам га пажљиво н с интересом прочитао. Онда сам тек узео превод и видео колико је и како дело иосрбљено. С тога ћу и говорити ирво о самоме делу, па после о преводу. Као што се и из натписа види, дело садржи два дела: „ теориску и арактичну Педагогију". У првоме је оно, пгто се по немачкоме зове оишти део, општа Педагогика или општа наука о васпитању, а у другоме оно што се зове посебни део, посебна или иримењена Педагогика, Дидактика и Методика, Дело је дакле обухватило све делове Педагогије, потпуну или целокупну Науку о васпитању. Само што дело није подељено у одељке према природи самога предмета, као што се то обично чини, него је подељено у поједина предавања или „лекције," којих у оба дела има по дванаест. > црвих дванаест лекција исцрпена је дакле општа, а у других дванаест посебна, практична или примењена Педагогија. Ово истина мало смеће прегледности, али је писац био овако слободнији у излагању, и, што читалац губи у прегледности, то добива у интересу који долази од занимљивијега облика у излагању. И што би дело овим изгубило као систематски израђен уџбеник, то добива као лектира. Свака је лекција подељена у подразделе, који исцрпљују оно што оне обухватају. Тако на пример „прва лекција", која говори о васпитању у опште мма ове одељке: „Постање речи васпитање. — Васпитање је особина човекова. — Има ли науке о васпитању. — Педагогија и васпитање. — Педагогија и њени научни принципи. — Однос према Психологији. — Има ли психологије детиње душе. — Однос Педагогије према другим наукама. Разне дефиниције васпитања. — Подеда васпитања. — Другојача подеда. Слободно васпитање. — Принцип природности. — Ограничење принципа природности. — Васпитање као дело слободе. — Васпитање као дело принуде или ауторитета. — Моћ и границе васпитања. — Васпитање и школа. Васпитање у републици. — Закључак." Овако је и у остадим „лекцијама".