Просветни гласник

370

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

зато, јер њега није било ни у његовон извору граматици Илићевој. У место овога општега правила, код г. Анђелковића има једно друго правило, да 1. кад стоји после непчаника: ж, ш, ч, га, и ц није тврд, већ мек наставак, (стр. 13) правило, које код ученика таман потире оно, што је речено на стр. 3 а имено: „да је г тврд полугласник. Код њега је о овој ствари још и ово нејасно правило: „нридеви одређенога вида, чија се основа свршује на: г, к, х, мењају се као придеви с тврдим наставцима, али у неким падежима имају и меке наставке". Тако је и са непчаницима: ж, ч, ш и вд, они се мењају као придеви са меким, али у неким падежима имају и тврде наставке". Ова правила овако нејасно и неодређено изложена могла би сасвим изостати. 8. Понеке иогрешке сведоче још и то, да је г. Анђелковић врло брзо, управо н? јуриш. писао своју граматику. Само тиме се могу објаснити ове погрешке: акузатив код одређенога нридева у обрасцу „ госиодет " остао је онако погрешно (стр. 23), као и код пок. Илића (сгр. 25), писац ту није означио да је акузатив и господенв и господнл, као што је означено у обрасцу нред тим (ПетровЂ, Петрова) а и у свима другим обрасцима; дал>е, незгодно .је узети као образац, за промену пменица мушког рода на г, реч дОлМЂ, јер та именица (по изузетку) у номинативу множине има дом-а анедом-н; прво лице множине је од помоћног глагола бнтв — есмм а не есмм (стр. 40); треће лице множине од глагола б г ћжатв је бћгутЂ, а не бћжатЂ (стр. 51); иартисии садашњег времена од глагола печв је пекучи, бар тај се облик више унотребљава, а не печа (стр. 45); домншко и д^ћвченка, као диминутиви од домт> и д^вка, д^вочка, значе кућица. кућерак и девојчурак а не кућернна и девојчура (стр. 58). Изгледа, да је овде писац хтео да поправи сво.ј извор, али за овај мах је правилније речено код пок. Илића. 9. „ Неке особите речи у руском језику " писац је навео без примера, што толнко исто значи као и да их није навео. Смисао ових речи може се ухватити само у реченицама, па их је тако писац и требао изнети. 10. Писац веома неправилно групише прилоге у групе (оне за место, код одмицања, примицања, стајања и т. д.). Боље је било, да их није нн метао у групе, већ да их је само поређао. Код њега су прилози „код одмицања" и сгода, и отсгода, и всгоду и снизу. Кад се узме да се свеколики рад г. Анђелковића састојао у томе, што .је иснреметано, са изостављањем појединих ствари, преписивао чланове, параграФе и напомене из граматике пок Илића; кад се узме, да он апсолутно није ишао даАе од те граматике, како у тежим и крупнијим стварима, тако и у лакшим и најлакшим, на и у самим примерима и техничкој изради; кад се узме да је г. Анђелковић иреписао граматику пок. Илпћа без устезања и без размишљања, да ли је баш све онако, како је код Илића било нанисано; кад се узме да је све погрешке Илићеве он унео у своју граматику, па још и неке нове направио, онда ја ннсам мишљења да има довољно разлога да се ова граматика може препоручити за уџбеник у средњим школама. — Једино продајна цена њена, 0'60 дин., — знатно мања од граматике Илићеве одговара цравилима о штампању уџбеника и говори пре у корист њену, него у корист граматике Илићеве, која је скупља. Захвалан Просветном Савету на поверењу 10 јануара 1904 год Београд.

Петар С. Протић ироФесор.