Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

369

и онда кад говори о сугласницима, који се умекшавају. Воље би, ирегледније и практичније било, да је писац, говорећи о сугласницима: л, н, д, т, исказао оиште правило да се ти сугласници, кад дођу пред меке самогласнике умекшавају у л>, њ, ђ и ћ, и тада, кад је реч о тим сугласницима, и наводио примере, а не да се у практичној, краткој, граматици позива на оно што је рекао, или на оно, што ће рећи (стр. 12, 4, 6, 8). 4. Писац при подели руских слова задржава ошпте усвојене називе, и ио њему су слова ђ и б иолугласна. Ма да је и код Будманија и Илића и код Буслајева, Кирпичникова, Нреображенског, као и код других страних иисаца, примљена та иодела и називи, опет, по моме нахођењу, најцрактичније дели слова Бунаков. Онај у сво ој граматици вели, да су г и г> безгласна слова, а само п аолугласмо. Госиод. Анђе.шовић, као и његови изворнп писцц (Будмани и Илић) вели: „ г б и б немају гласа"... (стр. 11). То је тако, али кад немају гласа, зашто су онда названа полугласна, шго нису безгласна. 5. Верујући апсолутно и у методску и у граматичву правилност и нсцрпност свога извора — граматике Илићеве (Будманијеве) — и не ироверавајући је ни с којом другом граматиком, г. А.нђелковић је, сем круннијих и већих цогрешака граматичких и методских, правио и ситније, које у толико впше терете и понижавају писца, у колико су ситније и нипггавије. Тако, нанр. он чак на стр. 12 не зна за именице средњега рода на н, мл. Ово је зато, што је и пок. Илић, говорећи о наставцима именица мушкога, женскога и средњега рода, погрешно навео (пр. 49) да су наставци за средњи род само о и е. Код г. Анђелковића су и овде чак и цримери исти (мђсто, море); тек доцније, кад је у зајмљењу од нок Илића дошао до лравнла 91, онда пзлазе и именице средњега рода мл. Куриозно је, да је г. Анђелковић. идућн трагом свога извора, ио некад и завршивао његовим словима и т. д., а негде је стајао на последњој речп, п ако је и ту могло бити и т. д. Иа и саме је акценте негде погрешно унео у своју граматику и то баш у обрасцу мењања. а све потпуно верујућп пок. Илићу. Не каже се д%гћде» и д -ћгћхЂ (стр. 20), него д'ћтамЂ и д^тлхђ ; не каже се рука, рученка (|.тр 58) већ рука, рученка. Ове погрешке. и њима сличне, јасно сведоче, да се нисац слепо придржавао граматике пок. Илића, јер су и у њој (стр. 94 и 97) погрешно акцентоване те речи. Да је г. Анђелковић који пут више загледао Вудманија, ио коме је израдпо(?) своју граматику, он не би ову погрешку из Илићеве граматике пренео у своју. На стр. 87 Будманијеве граматике иравилно су акцентоване прве речи. — Поређење нридева (компаративе и суперлативе) писац је непотпуније извео, него што је код пок. Илића; с друге стране, опег, и једна позајмица од Илића о тој стварн није баш како ваља. Писац нанр. преноси од Илића само компаративе са кратким наставцима: бо.п.ше, менБше, лучше, а не помиње њихове пуне наставке : оолбппи, менБшш, лучпии, јер је то и Илић случајио изоставио. 6. Г. Анђелковић није изнео уједном општем табеларном прегледу све наставке пменичке а ни придевске, међу тим тај се преглед износи свуда у свима страни.м — методски написаним — руским граматикама (на и код г. Будманија), јер се у њему може учинити поређење, и ту се најирегледније може видети и утврдити разлика између тврде и меке промене. 7. Многе напомене, које је г. Анђелковић пренео из граматике Илићеве о променама именичним и придевским, излишне су. Све би оне могле изостати да је г. Анђелковић ноставно једно опгате иравпло: да носле грлених: г, к, х и непчаних ж, ш, ч и ш, не могу доћи н, к> и н, већ долазе место њпх а, у и и. Г. Анђелковпћ није ни ово правило у своје време јасно изнео