Просветни гласник

380

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стр. 6. превода стоји : „дз би се све више и више обезбеђивала тачност педагошких истина" (роиг аззш -ог Де р1из еп р1ш Гехас^ИиЛе Ле поЦопз ре<Ја§081Чие8). Преводилад каткад, без икакве потребе, разбија Француску реченпду у две, или ,је прекраја, што све штети лен стил пишчев или слаби важност и јачину поједипих идеја. Тако на стр. 5. превода, у речениди : д,ли пз овога не треба мислити, итд." удитпа. конструкција је без потребе замењена простом потврдом. На стр. 7. превода реченице „Психологија јесте приндип.... за помоћ делокупној психологији" дво су место једне Француске, која се слободно могла само једном превести. На стр. 31 превода, реченица: „Ово су знали још и Грци" прекројена је, а није тачан превод Француски, „1ез Отесз Гауа1еп1: сотрпз" (Грци су то добро знали), и пма мало друкчијн смисао од онога који јој је писад дао. На стр. 651 превода стоји: „сви учитељи без изузетка врло добро знају" ; у Француском, међутим. нема ни „без изузетка", ни „врло добро". На истој страни, мало даље, стоји : „ни сЛм РезШоггЈ, који је..." ; у Француском, међутим, стоји просто ; „Резиктј, а уатг... И Као што се по последњем дримеру види, преводилац пише имена научника латиницом и њиховом посебном ортограФијом, уместо да их транскрибује ћиршшцом. Негде, стави и „Г" или „М." поред њихова имена, кад их и писац стави (н. пр. Г. Ват, у значењу: госа. Бен) ствар која код нас није у употреби. У осталом, ово је лако исиравити. Што је теже исправпти, то је што, кад писац означи страну неког дела немачког или др. у Француском преводу, преводилац такође означи ту страну по истом иреводу, у место по немачком или др. оригиналу, како би за нас требало. Према свему овоме. овај нревод потребује поправака, ситнијих и крупнијих. Кад би преводилац поново прегледао дело, и, по удуствима која су овде дата, нромепио свој превод колико се може, а нарочито старао се да своје реченице учини течнијим и нриступачнијим. ја бнх био мишљења да је превод добар, и част ми је поднети ово мишљење Главном Просветном Савету 19 јануара 1904 Београд. Главнол Иросв.етном Савету одани, Павле Понови!.. Према ови.м ре®ератима г.г. реФерената Саветје мишљења: да би се ово дело могдо унотребљавати као уџбеник у средљим шкодама само тако, ако би га иреводилац понравио ирема напоменама г.г. реФерената. Г.г. Јовану Миодраговићу и Павлу Ј. Поповићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је свакоме по тридесет (30) динара. VII Саслушан је усмени реФерат г. Сретена Пашића, редовног члана Савета, о књизи: „Детињци", од г. Мих. Јовића, у издању г. Милана Арсени.јевића, књижара овдашњег, који је молио за одобрење да се његово издање ове књиге може употребљавати за поклањање о годигањим испитима.