Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

379

оволико дело и у оригиналу и у преводу и да овако изнесем све мане, како ■би се оне лакше исправиле и дело на нашем језику изишло што тачније и боље. Под 7. враћам и дело и превод његов у 066 полутабака, 9 марта 1903 Београд. Главион Просветном Савету нонизан Ј. Миодраговић ироФ. Гимн. В. Ст. К. РеФерат г. Поповића гласи: Г\лавном Иросветном Савету Част ми је подноти следећи реФврат о преводу дела Г. Компејреа „Теориска и практична педагогија" који је учинио г. Р. Огњановић, наставник српске гимназиге у Скопљу. Колико сам разгледао, нреводилац није учинио ни једну погрешку у смислу, погрешку која би долазила од незнања језика с ко.јег преводи. Међу изразима које нреводилац употребљава, има каткад, врло ретко у осталом, таквих који би се на први поглед чинили да показују неку малу погрешку у смислу, али који то у ствари нису, него се имају приписати невештини изражавања преводиочева. Тако на стр. 3 превода, „1а уНаШе" је нреведено са „живот" у место са „животна снага", „способност за живот" итд. Од других погрешака које се у превођењу обично налазе, наш преводилац има у доста јакој мери ту да му превод не тече лако, него да се на преводу осећа Француски оригинал, скоро стално. Преводилац, наиме, често иде доста сервилно за оригиналом, задржавајући француски склоп реченица и њихову синтаксу, тако да превод није у течном српском језику. Примера за ово има доста, и ја ћу само два три навести. На стр. 3 превода стоји: „...васпитање нре но што буде једна вештина у рукама учитеља.... који је оилођују својом инициативом (сјиј 1е 1есоп<1еп1: раг 1еиг ЈпЈиаНуе). На стр. 11. превода стоји: „васпитање јесте збир напора којима је циљ да човек дође до потнуна нритежања својих различиих способности и до њихове добре унотребе", што је скоро дослован превод Француске реченице : „Ге(1иса1Јоп ез! 1'еп8ет1)1е с1еа еН'ог1з ауап! роиг ђи1 <1е Доппег а 1' ћотте 1а розвеззшп сотр161е е! 1е ћоп иза^е (1е зез (Пуегзез 1асиНе8," у којем су, поред употребе незгодне речи „притежање", све супстантивне копструкције нли груне преведене опет супстантивним групама у место глаголских, које су код нас у чешћој употреби. Због тога, као и због других ствари, реченице у преводу постају често тешке и теже разумљиве. На стр. 15. стоји : „м заиста, кад су сви људи слободни, и то слободни морално у одређивапу својих иостуаака, и слободни нолитички својим активним учешћем у управљању друштвом, чији су саставни део. онда није ли очигледно да сви имају ираво, ма какав био њихов иоложај, на либерално васпитање које просвећује њихов дух и њихову вољу?..." Реченица би била и течнија и тачнија да је преводилац превео фразу: „31 1оиз 1ез ћоттез зоп! 1дћгев" са „акосуљуди слободни..." фразу: „Лапз 1а сопс1т1е с1е 1еигз асНопз" са „у вршењу својпхдела", Фразу: „с1оп1 Пз 1'оп1 рагПе" са „којем припадају", фразу: „п' езГП раз еу1<1еп1 ди' Па оп1 1оиз (1го11" са : „зар немају сви право (зар се може рећи да...)", итд. На