Просветни гласник

382

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

друкчије већ у сликама и биогра®ијама, настаје нитање: да ли је баш било иотребно да се и за такву историју ствара нарочита лектира? Али, кад се узме на ум, да код нас још нема дечје лектире, какве треба и колико треба, мислим, да и прилози ове врсте могу имати свој гаЈзоп (1' в1ге. Чинећи лриређивачу овде концесију, ииак му не могу пропустити без замерке непотпуност, која се примећује у оиом послу његовом. У овој збирци има свега 27 биограФских скица и топографских описа, од којих се 15 односи на Стару Грчку, а 12 на Рим. Као што се види, приређивач није унео у свој рад ништа из историје Источних Народа, ма да се и њихова историја учи у II разреду. Такву иогрешку, мислим, не би требало чинити у књижици, која се нарочито намењује да служи као лектира и помоћ учепицима за предавање исгорије у II разреду гимназије. Ово није потребно чинити већ и с тога што у историји тих народа (код Херодота, у Св. Писму и описивању новијих откопавања) има доста лепих места и угледних примера, који с пуно права треба да уђу у оваку књижицу. У биограФским скицама ове збирке износе се иримери родољубља, храбрости, пожртвовања, честитости и правичности, постојанства и издржљивости. Лектира ове врсте има задатак да, износећи пластичне слике и етички моменат, ствара очигледиост и дејствује на Фантазију и душу ученикову. Кад наставник о оваким примерима предаје живо а занимљиво, вели педагог Шилер, моћи ће са лица својих ученика читати, да су они у том тренутку духом врло блиски узоритом јунаку. Погрешака у преводу и језику има на више месга. Нриређивач је ове биографије преводио с Франпуског, али му је превод понегде испао буквалан, а реченице тешке и несиретне. За потврду тога навегаћу неколико примера: „Она је (Атина) била изнад Спарте исто онако, као што је какав интелигентан човек изнад каквог сељака". — „Аристид записа име, што му гаје овај тражио." — „Ом је (Сократ) извршио (?) чувено иравило: Познај самога себе." Необичан је склон и ове реченице: „Подигоше доцније једног великог лава на месту где су пали" (Спартаици). Погрешан је превод „због ускости места." Уз име града Фокеје требало је сгавити у напомени где се налази. Речи „басен", „интелигенција" и „интелигентан", деци су непознате и не смеју се употребљавати у овакој књижици. У место „два близнаца" треба назвати „два близанца", уместо чеда војске, „војничка чеда". Од правописних погрешака запазио сам ове: „Јевреима", „уколико — утолико", „Средиземно море", „Еуротаса", „Ксенофон" итд. У место „Марсеј" мислим да би боље било да се пише Марсељ, како се то већ код нас одомаћило. У осталом и цела она прича о постанку Марсеља може изостати, јер то има већег интереса само за Французе. На интерпункцију мало је пажње обраћено. После свију ових напомена, ја бих могао овај рад препоручити Главном Нросветном Савету само тако, ако га приређивач допуни примерима из историје Источних Народа и ако исирави учињене грешке у језику. Захвалан Главном Просветном Савету на указаној почасти, 20 јануара 1904 год. у Београду Мих. Ј. Ђорђевић ироФесор I. београд. гимназије