Просветни гласник

ндука и настава

38Т

толико подршш, да је страшни покољ 1389 године на Косову у данагањој Старој Србијн поништио сасвим државну самосталност нашег народа. Изгубивши своје државно биће, наш се народ, кроз читава столећа, борио очајно са својим крвним непријатељима, Турцима, за свој национални опстанак на рођеној грудви зенље. У оно доба, наши су претци били грудобран за све европске народе, који, заклоњени и заштићени њиме, могоше свом снагом да се посвете свом културном развитку. Но,. кад се већ превршила мера мука и страдања, тада је српеки Прометеј на Балканима, управо пре 100 година раскипуо своје окове, — да под вођством Карађорђа, јуначког и славног деде нашег садашњег Краља Петра, развије заставу оне светле иројске борбе за, слободу, коју је и Л.еополд Ранке овековечио у својој „Историји Српске Револуције". Том борбом ,је наш народ извојевао себи испрва вазалну, а наскоро за тим и потпуну самосталну и независну Кнежевину Србију. На послетку се та борба за сада, отнрилике пре 25 годнна, завршила уздизањем Кнежевине Србије на Српску Краљевину. Срби у Босни и Херцеговини остали су и после ослобођења Србије под турским јармом. Доцније им је Берлински Конгрес отворно (1878) пут ка егзистенцији, која је достојна човека у толико, у колико је Европа на том конгресу дала Аустро-Угарској мандат, да те српске земље умири и култивира. Уједно су Срби у Старој Србији и Маћедонији остали и на даље без заштите и без помоћи, и баш сад одјекује Европом њихов јаук са грозота и мука, које трпе тамо не само од Турака, него и од Бугара, ма да се и српска крв обилато пролила за ослобођење Бугарске од турског јарма. Доцније су се политичке прилике развијале тако, да Срби, којих има преко 6 милијуна, изузимајући две независие српске државе: Србију и Црну Гору, живе још и у Угарској, Аустрији, Босни, Херцеговини, Бугарској и Турској. Морао сам најпре ово напоменути, да се могу правилно оценити тежње, подвизи и успеси међу нама Србима, у правцу физичког развитка нашег школског подмлатка. ❖ Од све наше напред иобројане браће најпре су Угарски Срби дошли до темељније образованости и културе, јер се они првп међу нама беху оставили ратовања и посветили мирноме раду. Они су имали уређене основне, средње и стручне школе још у оно време, кад су код нас и код друге наше браће основне школе биле тек у почетку. Ово се даје објаснити осим њиховим ранијим враћањем ка мирноме раду, још и околношћу, што су приликом сеобе једнога дела Балканских Срба. у