Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИЕ

Угарску врло многи прваци и богаташи нашега народа напустили свој завичај и онамо" прешди. Сем тога и тиме, што је ускоро после те сеобе државна вдаст аустријска некако била, на руди напшм сународницима при подизању шкода, дакако у главном из обзира на чисто државне интересе, а не из тежње да потпомогне животне потребе и народне особине наше тамошае браће. Посдедица је, пак, тога бида та, да су Угарски Срби до саме друге половине прошлога стодећа вршиди према Србији н у опште према балканским Србима ону удогу, којујевршила Тоскана према осталим државама иа Апенинском Полуострву. Но, у овоме су се данас прилике потпуно промениде, како у погледу националном, тако и у погледу смерова и подвига културнога живота нашег народа. Данас је Српству центар Србија, која и сад и за у будуће сједињава у себи удоге српског Пијемонта и српске Тоскане. * У кодико је код нас Срба почео да се утврђује, усавршава и шири сувремени културни систем, који се оснива на индустријализму, и који данас у свету вдада неограничено, у толико се све чешће испољавају и оне ружне стране, које смо могли видети, а које и данас видимо, како у опште у раду и тежњама модернога друштва, тако и посебице у школским пословима. Као свуда тако се и код нас Срба мислидо, да се све, а нарочито материјадни преокрет, подет и напредак може иостићи једино школом; односно да само тим путем треба ићи, па да се мора доћи до циља. Ово је проузроковало да су се у нас школе множиле, ади је у исто време и школски подмдадак све више морао да седи и да се зноји око чисто механичког учења. Последица је тога била та, да су се код деце све већма испољавади први знаци тедесног замора и дедимице знаци уназађивања. То се више опажало у културним средиштима (варошима), по седима, где још преовлађиваше патријархални начин живота, који није негодавао оним опаким пратиоцима културнога развоја да узму маха. Услед тих неприлика се и у нас Срба, упоредо са умножавањем шкода, све већма осећала и потреба радикадног преустројства шкодства у целини. Изузимајући поједине лекаре и родољубе, којима је онште бдаго дежадо на срцу, највише су српски народни учитељи радили и урадили на сувременој реорганизацији нашег школства. Они су у току времена понајвише напредовади, те покретали и извојевали и друге спасоносне новине у нашем народном и државном животу. На првс"; месту морала је и у нас школа, у којој се само учило, да одступи испред школе, која је учење заменила васпитавањем, а која је од тада све већма позвана и одређена, да се уз неговање духа подједнако стара и о неговању теда.