Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

389

Но као год код других народа, тако и код нас Срба нису све наиредне тежње дошле преко ноћ, нити су свуда имале истог и потпуног успеха. Као што се у онште живот једнога. народа и државе с муком отима од вековне учмалости и заосталости ка светлости, ка слободи и напретку у модерном смислу, тако и модерно реФормисање школа са обзиром на школску хигијену, није могло да се изврши док би длан о длан ударио. Па ипак је радосна иојава, што .је наш народ, чим је мало одануо у борби за слободу, сву своју нажњу посветио свом националном образовању а с тиме у вези и физичком неговању. Налазимо у том правцу на листинама нашег културног развоја, да је наскоро после започете борбе за слободу, на име 1808 године, основана прво средња школа, која је доцније, 1833 године премештена из Београда у Ерагујевац, и у њој је 1844 године први пут уведена настава из гимнастике, но то с почетка није био обавезан предмет. Уопште, може се рећи, да се од тога доба почела и у народним школама поклањати већа пажња Физнчком неговању школског подмлатка. До тада су деца морала ићи сваког дана у цркву на вечерње. Али како се 1853 године у основној школи умножио број наставних часова, тадањи је митрополит одлуком својом ослободио школску децу тог свакодневног посећивања цркве, како би се дало школи што више времена, да врши свој задатак и да се деца много не оптерећавају. Еад се концем 50-тих година међу евроиским народима нокренуло питање о телесном неговању, имало је то јаког утицаја и на црилике код нас у Србији. Почетком 60-тих година установљене су код нас гимназије, па је том приликом и гимнастика увршћена у наставу као обавезан предмет, само што се тиме није имало уснеха, ни у средњим школама ни ван ових. Изузетак је чинила само гимназија у Крагујевцу, где је тада уведена била шведска гимнастика, за коју су се начиниле и нарочите просторије. За овим је примером дошао распис министра просвете, којим се исто то наређивало и осталим средњим школама у Србији. Са својих установа у томе погледу Крагујевачка Гимназија се толико била прочула и стекла толики углед, да је суседна угарска влада слала тамо свог нарочитог изасланика, да проучи те установе. Али, на жалост, овог похвалног и лепог покрета нестаде због финансијских незгода, те се наскоро гимнастика у средњим школама опет уназадила. Паралелно с општим тежњама за побољшањем физнчког напретка у школске деце, предузимали су меродавни Фактори и кораке за реФормисање школа у том погледу. У шездесетим годинама прошлога столећа издало је Министарство Просвете нарочити распис о томе: где и како треба подизати зграде за школе, и чиме треба оне да су снабдевене. У истоме распису беху објављена и нравила за учитеље и ученике у погледу заразних болести, просветни гласник I. кн>., 4. ов., 1904. 26