Просветни гласник

398

ИРОСБЕТНИ ГЛАСНИК

родима све из основа проучио, иа ће од тога својој земљи и народу своме да даде и да преиоручи само оно, што је најбоље, нарочито у погледу духовног и тедесног васпитања школског подмлатка, према оно.ј лечној истини: чији је подмладак — тога је будућност.

0 УМОРУ КОД УЧЕНИКА ОСНОВНИХ Н1К0Ј1А

(свршбтак) Носле ових општих напомена важно је при грађењу распореда да -се зна да ученици нису свих шест радних дана иреко седмице иодједнако иодобни за рад. Има, међу њима, дана, кад су деца одморниј аи кад ће један исти посао лакше савлађивати и са мање штетнога умора него тај исти посао у други који дан. Ј)г. Кетзгез је годинама испитивао ученике и дошао до извесних практичних резултата у овом погледу. По његову испитивању најбољи су дани за рад преко седмице понедељак и уторак и у опште први и други дан после једног празаика или једног целог дана одмора. У недељу, на празник или дан одмора добивена снага и свежина траје код ученика још и уторак или и другог радног дана после празника и дана одмора и то до после подне, па ту почне да опада. Зато он нрепоручује да се у среду и у четвртак олакша ученицима рад у школи одређивањсм лакших предмета и мањег броја радНих часова, или да се шта више ту уметне дан одмора. И као што је познато у многим немачким школама и пада одмор у среду по подне. Умор који је одавде већ почео да узима маха, прекинут оваким одмором опадне онет тако да деца. са приличном свежином издрже још до краја седмице, кад ће опет наступити дан одмора који ће донети нове свежине за даљи рад. Друго важно питање које се истиче кад год је реч о распореду предмета на часове јесте: да ли наставу треОа држати у школи и ире и иосле подне, или еамо ире иодне? По уверавањима школских игијеничара нервозност код школске деце расте из године у годину веома јако. Зато они захтевају као прву меру иротиву тога да се у школама после подне не ради. На скупу немзчких природњака и лекара, који је држан 1898. год. у Диселдорфу говорио је 1)г. ЗскписМ о нервозности ученика. У свом говору пошао је од Факта да 25% од све школске деце долази у школу одвећ слаба. Школа међутим данас'не поправља здравље него га још упропашћује. Отуда долази да иосле прве школеке године деца која су школу ноходила знатно изостају здрављем од деце која још нису пошла у школу. Између осталих узрока који рђаво утичу на