Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

399

здравље дечје он наводи и то, што су наставни програми одвећ опширни, те се поред часова пре подне морају узимати и часови по подне. А нервопатолог проФ. Ђг. Тш/,еп1гигд вели у једном свом спису: првн најпречи захтев школске игијене, од кога се не сме ни у ком случају одступити и који се мора извојевати ма којим средствима, треба да гласи: „доле с часовима после подне!" И СгпезЂасЋ је својим мерењем осећајности код ученика нашао да се дух пре подне толико умори, да се опажа још и на часовима после поднс, пошто није имао довољно времена да се одмори. А и проматрања и мерења показала су да умор, створен пре подне, по подне још није ишчезао код 84% ученика; код 16% ученика могло се утврдити да је он у то доба попустио, а од ових код њих 10 опао је толико да су учениди били потпуно одморни. На основи тих података утврђено је да часови наставног рада по нодне доносе мало чисте користи духу детињем, и да би за то у истини било корисније, кад би се то време употребило на неговање телесног - здравља. Али и поред таквих резултата испитивања и поред захтева који су истицани на тој основи, између теорије и ираксе није се могло доћи до споразума. Док се на једној страни теоријски доказивало како би здравље дечје и успех наставин били бољи кад бн се у школи радило само пре подне свакога радног .зана,, а по подне да се осгави Деци за одмор и за слободно кретање по чистом ваздуху, дотле се опет у пракси увек налазило довољно разлога, да се то не изведе. Да наведемо само један такав случај, из кога ће се видети и разлози који су том приликом навођени. 1895 године највиша иросветна власт у Кенигсбергу дала је права окружним школским надзорницима да ови могу допуштати да се од 1. маја до јесењег расиуста по школама може радити само ире подне, почињући од 7 часова у јутру и то: 1. ако то предложи школски одбор, 2. ако то захтевају месне прилике, нарочито велика удаљеност од школе, положај њен и др., 3. ако то изискује занимање ђачких родитеља и издржавање њихове деце, и 4. ако може сам наставник да издржи такав рад. Тако су и друге немачке државице уводиле у школе рад само на пола дана, а друга половина дана остављана је деци слободна. Али већ 1898. године у Кенигсбергу Се повлачи горњи распис од 1895. године и наређује се опет да се ради по школама не само пре подне него и после подне. Међутим управитељи школски су и даље били за то да се ради само пре подне. То своје мишљење они су оснивали на овим педагошким, игијенским и социјалним разлозима. Кад се у школи ради само пре подне, онда је и посећивање школе уредније; деца су одморнија и свежија, те се и лакше савлађује одређено градиво; здравље је дечје боље, јер је деци дата прилика да другу половину дана могу ировести у кретању по чистом ваздуху; деца би могла после подне помагати својим родитељима код куће у домаћим пословима; дало би