Просветни гласник

400

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се деци више прилике да за време лепих дана посећују у што већем броју игралишта, и да тамо проводе у сл.ободној игри, и купатида и да се тамо освежавају водом и пливањем, а зими да проводе иа клизалиштима и да и од вих осете благотворан утицај на своје телесно здравље и развитак. Па и поред овг^ко убедљивнх разлога ово питање није се могло решити као што се то види и из горњег случаја. Могућност да се ради у 1ЛКО./1И само ггре подне, а после подне да се остави деци слободно зависи на. првом месту од насгавног плана па и програма. Од броја одређених часова за шест радних дана и од количине градива зависл да ли ће се све то моћи да сврши, кад се ради свакога дана само пре подне. И ако се доиста осећа потреба да се остави деци свако после подне слободно, онда би очевидно на првом месту требало скратити и наставну грађу и смањити број часова недељнога рада. Јер, иначе било би нросто немогућно да се птест наставних часова одређених за цео дан сврше за пола дана. Истина, Немци су то у својим школама изводили на тај начин што су почињали од 7 часова у јутру, па су радили до 1 часа по подне. Али и противу овога се устајало, јер, говорило се, ово није могућно извести све док доба ручања пада између 12 и 2 часа по подне и док наставни планови буду и даље остали са истим бројем часова. Смањивање опет броја часова нити може, ннти треба да буде, напротив пре би их требало повећати према данашњим потребама. Према броју часова у наставном плану у нашим основним школама овакав би се распоред предмета ипак могао извести. У нашем наставном плану број часова недељно у 4 разреда основне школе износи између 21 и 28. Према томе, ако би се радило само пре подне и почињало зими од 8 часова, онда би ученици IV разреда морали радити само три пут преко недеље до 1 часа по подне, а ученици III разреда двапут. 1 и II разред не би сваког дана морали радити ни до 12 часова. Лети, ако би се рад почињао у 7 часова у јутру, онда бп се спи часови свршилп до 12. Овакав би распоред био од користи за многе школе са више страна, а особито многе сеоске школе, у које морају долазити деца из других села. Корист би била зими: 1. што би деца најдоцније у 1 час но нодне могла да се разилазе својим кућама, те не би морала ићи ио мраку или ноћивати у школској згради као што је сад; 2. што би могла остало слободно време помагати својим родитељима у вршењу домаћих послова; 3. што би наставници у тим школама имали више и угоднијег времена за рад у продужним школама; 4. што би онда и ученици уредније долазили у школу, мање би били уморени и били би подобнији за наставни рад; 5. што не би морали радити у школи прн недовољној дневној светлости, која у ово доба године већ од 3 часа по подне ста.-но опада. У другој половини године било би ово и лакше нзвести, у. колико би се рад могао почињати у 7 часова у јутру и раније