Просветни гласник

НАУВА И НАСТАВА

401

завршавао. А ово би опет било добро: што би учениди имали више времеиа да помажу својим родитељима онда, кад је овима свака и најмаља помоћ од велике користи; што би се учениди више кретади по слободном чистом ваздуху; и, што би онда и наставницима било остављено више времена да раде и ван школе на културном задатку који се од аих данас тражи. Ну свакако све ово треба да зависи од месних прилика и надзорнику би требало оставити да донесе одлуку о том споразумно са наставничким већем и школским одбором. Бо.јазан да ће се деда још више заморити радећи само пола дана 5—6 часова^једно за другим, вије основана. Јер, док се пређе сматрало да. је штетно по здравље ученичко радити толико часова узастоице, данас се мерењем и проматрањем зна, да се довољним прекидима између часова и правилним распоредом појединих наставних предмета на часове може рад знатно олакшати тако да умор постепено расте и да после 5. часова пре подне не буде много већи него после 1 што је био. Теже би било овакав распоред рада извести у градским школама, ма да би га и ту требало завести због неподесних игијенских прилика у кућама ученичким и због интензивнијег физичког васпитања ученика. Али, ако би се по градовима из ових разлога обуставио школски рад по подне, онда би се требало претходно постарати да се свуда по градовима подигну за школску децу игралишта, кунатила за купање и пливање, зими клизалишта, тако да деца ту другу слободну половипу дана проводе и лети и зими на чистом ваздуху у пристојној забави, а не по улицама и којекаквим заклоњеним местима у свакојаком неприличном и нездравом занимању. Ну, ако би се узело да се у школи мора радити и пре и после подне, онда је даље важно питање како да се распореде наставни предмети на часове преко целога дана и које би предмете требало узети пре подне, а које после подне. Напред смо видели да је радна подобност ученичка потчињена периоди времена од 24 часа. У том времену она има своју највишу тачку у јутру, а најнижу у вече, дакле она од јутра ка вечери постепено опада. Према томе искуству и распоред предмета треба удесити тако да најтежи предмети заузму оне часове, када је радна подобност ученикова већа, дакле часове ближе јутру, а лакши предмети да дођу доцније. Даље важно питање, које стоји у вези са претходним, јесте кад да се ујутру отпочне рад у школи. И за ово су иитање била мишљења различита, па се у пракси различито поступало. У немачким школама рад отпочиње лети у 7 часова, а зими у 8. То је обично време за почетак наставе. У нашим школама и лети и зими почиње се обично у 8 часова и није ни познато да је било предлога или да се почињало гдегод у 7 часова у јутру. Међутим и наши ученици устају рано и лети и зими. У прошлој школској години ради бољег одржавања рсдд