Просветни гласник
402
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
се ученицима београлских народних шкода забрањивати да долазе у школу пре 7 ] / 2 часова, па су се деца ипак и пре овога времена могла видети у дворишту школском. Свакако дакле да и по градовима велика већина деце устаје рано. Зато би се лети настава могла почињати у опште у 7 часова у јутру, а зими у 8; то су и најбољи часови за почетак рада. 1 Даље је важно знати при грађењу распореда да ученици нису у свима часовима пре и по подне истога дана подједнако подобни за рад на свакоад наставном предмету. Некада, а и сада се још у већини при грађењу распореда не гледа на то, него се предмети распоређују по природи њихова градива. Тако .је нпр. као правило важило да наука хришћанска треба да дође увек у први час у јутру зато што се у иочетку рада треба помолити Богу, а певање треба. да дође у последњи час, јер песмом треба и завршити рад и др. Али, очевидно је да овако гдедиште нема свога дубљег разлога. Молитва има свој нарочити значај и, задатак, а наука хришћанска као наставни предмет има опет свој особени задатак, има своју грађу и начин обрађивања. Тако исто не треба мешати певање једне познате песме у извеснон тренутку ђачког расположења са певањем као наставним иредметом, где морају ученици употребити извесну снагу да савладају одређено градиво. И, пре него се ови наставни нредмети распореде, важно је знати који су од њих најтежи и којих су часова ученици најподобнији за рад. Испитивањем је за сад утврђено да се ученици највише замарају писменим радом, да им је то дакле најтежи посао. Слично, па често још и горе утичу предмети са апстрактним градивом, као што су рачуница и граматика. Зато ови иредмети треба да се обрађују првога часа, јер је онда мозак после спавања одморен и најсвежији и најпоподобнији за рад и савлађивање тежих послова. Зато сви предмети који траже обично такав писмени рад треба да добију тај први час. Наравно, биће и таквих ученика, код којих ће се баш у овом часу осетити умор и потреба за одмором из различитих узрока, али ово су само изузетци, а они не могу бити пресудни у разредној настави. После оваког тежег рада првога часа, настуниће и већи умор код ученика, зато у други час треба метнути предмете који употребљавају више резултате целокунне остале наставе но садржини, као што су цртање, нисање, певање, читање, и нредмете који по себи већ интересују ученике као веронаука, земљонис. Ако је после првог чаеа прекид рада употребљен како треба, онда ће он доста допринети да ишчезее умор добивен првога часа, јер
1 Познато је да на университетима има ироФесора који лети држе своја предавања само од 7 часова у јутру. Једне године на јенском уииверситету држао је један ироФесор своја предавања од 6—7 часова у јутру, па су ипак ова предавања бида увек добро посећена.