Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

485

у Угарској, чија акдија у многом којечему беше тада израз и православног српства у Турској и Мдетачкој. Јер тећска патријаршија у првој половини 18 века беше у веома бедним приликама, док је ускоро и по имену нестаде, а њену моралну улогу, и ако прећутно, прихватише карловачки митрополити и срп. нар. представници у Угарској. Тако је у 18 веку настао културно-просветни биланс између Срба католика и православних, јер је и српство, у овом веку просветног иреображаја и буђења народне свести, морадо наћи једну заједничку основу за извођење моралног и материјалног препорођаја у новим приликама. Западна црква преко Фрањеваца, језујита и државних власти, гледала је да Срби католици и у новој ери имају првенство као и у 16 и 17 веку. Да опет православно српство т. ј. већина народна задобије првенство у новим културним и просветним приликама доста је учинио и велики ауторитет православне Русије. Ово неколико општих напомена треба имати на уму да би се тачније уочило како је извршена наша литерарна еволуција у 18 веку. ❖ * * Све до 18 века и на западу владало је у главном оно средњевековио мишљење о књижевној просвети за народ т. ј. да само религиозна књижевна садржина има извесног значаја за прост свет. Зато философски покрет 18 века има и ту велику заслугу за човечанство, што је уништио привилегију на науку, философију и књижевност, учинивши их општим благом, не само свију народа већ и свију друштвених редова. Још је у томе веку прокламовано оно велико начело, да се цркви одузме управа над народним образовањем и васпитањем. Па како су тога времена и Срби — као што смо нанред видели — били у тесној вези са европским западом, нарочито преко аустријских Немаца, онда је било са свим природно што су и Срби у 18 веку имитовали у образовању и литератури Немцима и Французима, као у раније доба Византињанима и Талијанима. И заиста, први знаци новог литерарног рада у Срба у 18 веку беху карактера немачке и Француске књижевности из периоде АиШагипо-а и 81ес1е есМге. Моћан противник црквеном учењу у 18 веку беше тадашња филосоФија, наука па и литература, зато се и у овом веку католичка црква постарала за средство којим је утицала на своје народе е да би их за неко време заклонила од антирелигиозних идеја ондашњих ФилосоФа н моралиста. То средство беше у издавању књига за народ: но Форми у духу новог образовања (популарисање науке), а садржином се тежило да се очува пређашња привржеиост цркви и њеном учењу. Па без сумње да је администрација католичке цркве и у српским земљама предвиђала потребу такве литературе за народ. Но како је после аустријских окупација и сеоба српских у Угарску крајем 17 века и почетком 18 века