Просветни гласник

492

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

појаве прве књиге Доситијеве, Срби добијају писда чпја дела сгоје на потребној дитерарној висини онога времена. Па је са свим природно што 1783 г. почиње други одсек иашег новог књижевног периода, који отпочињу Качић, Рељковић и редактори Магазина. (СВРШШВЕ СЕ)

ТЕЛЕСНО ВЕЖЕАЊЕ С ГЛЕДИПЗТА ДАРВИНОВЕ ТЕОРИЈЕ (По Силбереру)

Еад год се о значају гимнастике говори и пише, обично се мисди на тренутну корист, коју она доноси појединдима. Ади гимнастика има куд и камо претежнији и пространији значај по својем утицају на јачање и улепшавање човечје расе. Циљ овим редовима јесте да тај шнри значај тедесног вежбања објасне. Под гимнастиком се разуме редовно телесно вежбање уз уредан начин живота. У гимнастику се рачуна и сваки сиорт, при којем се, у чистом ваздуху, тело што јаче креће. Такви су спортови: јахање, веслање, пливање, трчање, ходање, скакање, сва атдетска вежбања, кдизање, возање на точку, играње лопте, пењање уз брдо итд. Да оставимо, за сада, поједине Факте, који су свакоме врло добро нознати, као н. пр.: за што је месар снажнији од кројача, и ковач од писара, па да погледамо утицај гимнастике на човечје тело са чисто научне основе. У развићу човечјег као и животињског тела прво ће нам пасти у очи чудновата економија саме природе: ту се ништа не расипа, и с правом материнском пажњом и смишљеношћу сваки се организам негује и спрема да може одолети разноврсним неповољним приликама у доцнијем развићу. Гимнастика ништа друго и неће, него да. овоме природном развићу помогне, како би се тело што боље спремило за борбу, која је неизбежна. Познато је да природа развија само оне органе, који раде, а оне који остају без покрета— поступно слаби. Ово сазнање човеку је најснажније средство да може по својој вољи утицати на телесно развиће. Овде ће бити реч најпре о утицају гимнастике на развиће мишиКно (мускулатуре ).