Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

493

Ко хоће да утиче иа развиће овога или онога мишића, неће то моћи постићи без вежбааа и других мишића, који су с њим у непосредној вези. При томе се мора добро познавати и механички склоп човечјега тела. Отуда знамо зашто је н. пр. доброме пешаку тешко првих дана јахати, јер при јахању ступају у акцију мишићи, који се при пешачењу готово са свим одмарају. У играча и планинаца необично су развијене ноге; у бораца са сабљом — десна рука много је развијенија од леве; а у свирача — виртуоза — на клавиру мишићни СК.10П руку развијен је до невероватности. Физиолози су многим примерима доказали да се редовним вежбањем мишићни склоп (мускулатура) не разликује само по кодичини (квантитативно) него и по каквоћи (квалитативно). За ово дају најбољи пример дивље животиње упоређене с припитомљенима. То исто вреди н за костур. У свих радника, који раде тешке послове (ковача, тежака итд.), руке су дуже, а илећа шнра. Норед тога њихове су кости увек чвршће и издржљивије. Такви се људи неће никад падом толико повредити, колико они који само седећи раде: пишу, шију ит.д. У ових последњих кости су иуније воде и ломљиве су као стакло. Силберер прича за једнога атлета, који је средњим прстом иа десној руци подизао терет од четири бечке центе, да му је тај прст два пута био развијенији од истога прста на левој руци. Радња тога атлета покренула је једнога љубитеља атлетике, те се и сам почео вежбати на исти начин. После полугодишњег тешког напрезања постигао је исти успех. И томе љубитељу атлетике не само да су мишићи на прсту десне руке постали развијенији два пута од мишића на истоме прсту леве руке, него су и зглавци иостали знатно веЛега обима. Од утицаја који гимнастика има на мипгиће, жиле и кости много је знатнији њезин утипај на радњу плућа, срца, желуца, бубрега итд. За тим, због појачанога крвотока и на радњу коже и, у опште, на јачање целога организма. Повољни утицај гимнастике на плућа доказује се саирометром, справом за мерење шупљине груднога коша и плућне снаге при удисању и издисању. Том се справом утврдило да се сталном гимнастиком грудни кош шири, а плућа увећавају, због чега бива обилатије удисавање ваздуха. Почетници у гимнастици увериће се да ће за неколико месеци за 10—15 процента ваздуха више удисавати. С већим удисавањем уноси се у тело и већа количина угљеника, који је за човечји организам тако исто важан као храна и ииће. Ширење груднога коша гимнастиком не бива само у младих организама: доказано је да то бива и у позније године, само у мањој мери. Отуда је бесмислено тврђење: да гимнастика није за старије људе. Исто је тако снажан и благодетан утицај гимнастике на радњу срца, на циркулацију крви и на сваривање, јер живља радња целога