Просветни гласник

494

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

организма изазива и органе за варење на обилатији рад. Ади, као да ће највећа корист од гимнастике бити она отаорна снага, коју гимнастика даје телу против разних спољагањих нападаја. То су својим испитивањима на животињама утврдили Љшарк и Дарвин, а особито овај други. По тим испитивањима гимнастика умањава у организму количину масти и воде, чиме се добива у специФичној тежини целокупног мишићног склопа (мускудатуре). По испитивању проФесора Јегера пагомилавање масти и воде у човечјем телу стоји у обрнутој сразмери са отпором против заразних болести, јер тело обилатије машћу и водом брже подлеже утицају њихову. Због тога бива да се лешине оних организама, који су имали у себи више масти и воде брже распадају, него лешеви сувих организама. Што се тиче утицаја ниске температуре на. животињски организам, важи исто правило које и за биљни свет : што је у њему више воде, све слабије одолева рђаву утицају хладноће. Избећи нагомилавање воде у организму, те га на тај начин очврснути, могућно је само кретањем, гимнастиком. Интересантни су примери које доктор Јегер тога ради наводи код разних животиња. Тако н.пр. пси који вшпе трче — мање су наклоњени беснилу; дивљи јелени никад не подлежу заразама од којих припитомљени често страдају ; шарани који се негују по рибњацима немају никад тако чврсто месо као шарани из река, и то не због воде, него због кретања, које је у рибњацима сведено на најмању меру. Стога искусни рибари пуштају у рибњаке увек по коју штуку, која не да шаранима да се улеже, јер их непрестано јурећи нагони да се крећу. Месо у таквих шарана из рибњака изједначује се, због тога, с месом у речних шарана. Вода ту, дакле, нема никаква утицаја, него само — живље кретапе. Еако су стари Јелини разумевали потребу кретања и за животиње, видимо у животопису Еуменову, од Еорнелија Непота. Кад год Је овај војвода бивао опсађиван у малом граду, најгоре му је било за коње, који су у тескобном простору много стојали на једном месту. Због тога су се коњма узимале ноге, те више нису били ни за што. Кад је тако једном био опседнут довије се да му коњи, на један са свим прост начин, добију потребно кретање, и да се, тако одрже у потпуном здрављу. Ево штајеовај досетљиви човек радио. Везаојекоњма уларе повисоко, да предњим ногама не додирују земље, па их је после шибао бичем те би дотле морали скакати док се не би добро ознојили и за-, морили. Тако радећи онјеза пет месеци, у скученом простору, очувао коње потпуно здраве и за ратну служу употребљиве. Све ово што се вели за животиње — потпуно се може ирименити и на човека. А да се телесне особине, стечене извесним начином жи-