Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

вота, преносе и на нотомство, доказао је, многобројним примерима, Дарвин. Отудајелако разумети: за што се за припдод траже они пастуси, који су на тркама доказалл своју вредност; за што Арављани брижљиво воде рачуна о порекду својих коња. Наше народне пословипе, постале у томе смислу, показују да и наш народ од вајкада води рачуна о наследству и у људи и у животиња, „Мајка ћерку удаје, јагње овду продаје... Како дрво — такав млин, какав отац — такав син Ивер не пада далеко од кладе... Гледај коња је л' дебела врата, а девојку каква јој је мајка!" Народна песма вели за Краљевића Марка да се је.. ,турио на ујака, војводу Момчила!" Да се наслеђене особине још јаче развију зависи од начива живота свакога појединца. Ако се у истом правцу буду развијали потомци, у којем су се вежбали и преци извесне особине све ће се јаче истицати. Отуда су у острвљана, који цео век проведу седеКи у чамцима ноге закржљале, а руке им, због веслања, знатно развијеније. У деце, рођене од родитеља радника, опажа се одмах по рођењу, да су им руке много развијеније, него у деце, рођене од родитеља, који не раде тешких послова. Од начина живота и телеснога кретања, т. ј. у којем се правцу оно највише врши — зависе и тако назване народне особине. Арављани, Руски Козаци и Мађари рођепи су јахачи. 0 Ескимима се зна да оштрину вида и слуха, као и подобност у ловљењу мрожева (морских коња) наслеђују од својих старијих. Силберер прича о једном детету у петој години, које .је невероватне гимнастичке радње пред публиком приказивало. На питање његово (Силб.): како је могућно у тим годинама такве радње изводити — одговорно му је управитељ циркуса: „Никакво чудо господине ! Ово је дете из једне од старина чувене гимнастичарске породице." — А зар Ви верујете да се те подобности наслеђују? упитао га је Силберер. — Нема се ту шта веровати или не веровати, јер је то несумњив Факат! одговори управитељ. Из свега довде реченога излази да се све промене у нашем организму, које ми учинимо на добро или на зло, преносе и на наше потомство; запуштати и убијати своје телесно здравље, значи: убијати аотомство. Данашње доба као да о овој истини не води много рачуна. Поред бриге за интелегенцијом и каииталом — врло се мало пази на телесно здравље, на тај најпретежнији капитал. Колико је човеку више стало * за добивањем боље расе домаћих животиња, него за побољшањем своје рођене раее! Није ли ласно познати колико је човек, најмудрији створ божји, у овом случају према самом себи мало мудар?! И како негује