Просветни гласник

496

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

човек свој подмладак ? Малену децу од шест година прикују за школску клупу, од које се ие одвајају док се шкодоваае не доврши. Са свим онако како вели иаш Вранко: „С књигом свани, и с књпгом омркни, учи, бубај, и на књизи цркни!" Кад све школе сврши онда се ожени и у највећој се бризи труди да децу на пут изведе. И какво је то сгарање? То је, управо, мучење и себе и својега порода, јер је сва брига да се слабуњава деца што више богате материјалним и умним тековинама, а о највећем богатству, о телесном здрављу, нема ту ни помена! Зар је журави и кашљуцави милиунар срећнији од здравог и крепког сироматка, који је то благо наследио од својих здравих и снажних родитеља? И баш ради својега чеда мора човек водити бригу о својем здрављу, јер је то капитал који ће своме наследнику, хтео не хтео, оставити. Камо среће да болеспи родитељи могу своју децу из тога наслеђа искључити! Кад се зна да данашње поколење подиже грађевине које ће и доцнија поколења плаћати, треба да се постара да им остави у наслеђе и снаге да та плаћања могу издржати, да им преда у наслеђе здравље, које ће се задобити једино —- телесним вежбањем. Само ће на тај начин очврснути свој подмладак за борбу која га неминовно очекује у животу. Само редовним телесним вежбањем моћи ће се подмладак за ту борбу ојачати, јер данашњи живот, са силним машинама које замењују човечју снагу, све мање даје прилике човеку да телесно ради и да се телесно снажи. С тога је благодетна обавеза војене службе за младиће од 20—28 године, јер пада у доба када је телу најпотребнији што живљи телесни рад. Колико војена и ратна служба благотворно утичу на телесни развитак показало се 1871 г. када су се немачки војници. после силних ратних нанрезања, вратили својим кућама здравији него што су били при поласку! * * * Телесно вежбање, када се методски врши, крепи не само тело, него челичи вољу, очвршћује карактер, и узвишава моралност. Само што то неће да признаду баш они, којима је телесно вежбање најпотребније, и који нерадо виде у другога оно, чега сами немају. Ови нротивници толико далеко терају, да неговање телесне снаге гледају као са свим излишан посао. као неговање сурове снаге. Колико ови противници имају право — показује ова, свакоме добро нозната истина: Дветање телесне снаге у стара времена, у тако названо класпчно доба, пада баш онда, када су науке и вештине биле у најоољем јеку! Ово је најбољи доказ да је узајамност између тела и духа нераздвојна, и да се величина духовне снаге једнога народа не може замислити без поуздане подлоге у снази[ телесној.