Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВД

497

Против гимнастике има чак и таквих приговора да — деморилише, јер су гимнастичари, веле, пијаниде и убојиде. Колико ови приговори вреде нека нам послужи она одена из наше народне песме: Женидба српскога Цар-Стјепана. Еад његов таст, леђански краљ Мијаило, није знао како да одврати Душана да не позове у сватове два најбоља витеза, своја два сестрића „Вукашина и с њим Нетрашина", казао је за њих: „У пићу су љуте ггајанице, а у кавзи тешке кавгаџије..." Доцније се видедо шта је смерао А еђански Краљ, и да није било млађанога Милоша Војиновића, који је и незван пошао ујаку у сватове, јер га ујак није ни познавао, не би Цар Душан ни главе изнео из Леђана, а камо .ли извео војске... Гимнастика ствара витеза, а витез не може учинити оно што је неморално, одвратно. Истина је, да сви снажни људи могу више издржати у јелу и Пићу него обични људи, али су ипак присебни и не издаје их снага и свест ни ири највећој гозби. в Што је Муса, пијан, говорио... То .је, трезан, био учинио.." За такве витезове нема у нашим народним песмама погрдних израза, и ако мало вшпе попију. „Кад се Стојан мало ионачини... Кад се Марко накитио вина..." За ове људе лепо пристаје натпа народна нословица: „Није онај пијанац који много иопије, него који се брзо огшје..." А колико аонос и част покрећу витезе на бесмртна дела показују: наш Обилић и грчки Ахил. И наша новија историја показу.је веома много примера да су витештво но телесној снази и витештво по племенитости душе — нераздвојни. Колико су стари Јелини ценили ову хармонију између тела и духа види се у њиховој Илијади. Све што је одвратно и витеза недостојно стављају у уста телееној накази , Терзиту, против којега устаје цео народ, јер не може да слуша његове грдње и клевете против вођа Агамемнона. Јелин није могао ни замислити да би та одвратна улога доликовала здравом и снажном витезу. И данашње поколење зна. за ту истину: да је дуптевно здравље везано за здравље телесно, али многи који то знају с тим се и задовољавају — што знају... Тек после изгубљеног здравља* и разорене телесне снаге долази то знање као освета за невршење дужности према својему телу... Наслеђено телесно здравље тражи, као и свака тековина, да се негује и умножава, јер и тај кћпитал ретко остаје на .једној мери, него — или се увећава, или умањава. Узалудно Је сачувано богатство ако оно само изазива раскошан живот и не развија телесну снагу, јер се само телесним радом, гимнастиком, тече ираво на потпуно уживање земаљских блага, и то увек и само са знојем лица својега... Наша нословица вели: „Богат човек не живи од онога чим је богат..." јер би, иначе, било зло за све који нису богати. Да богатство баш смета потпуноме уживању у простој и здравој храни показује и оно што се прича за Сибињанина Јанка да је говорио како никад у животу није слађе јео него на обали дунавској у колиби српскога сељака, оно мало црне погаче и лука. Зар Сибињанин Јанко није