Просветни гласник

498

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

имао „иива и јеотива" у изобиљу? Имао је свега, алл ниЈе имао оне глади која је дошла после телеснога напрезања, за какво Јанко, ни пре ни после, није знао. А шта да се каже за сан каквим може заспати само онај који је телесним радом добро заморен. Наша народна песма вели за сан да је слађи од меда. Шекспир казни Магбета највећом казном којом се човек на земљи може казнити: одузима му сан... Нага даровити и прерано умрли Аца. Радовановић овако пева сну: „Сањао бих, сањао... И нигда не бих отворио очи... Јер у сну само живот је леп... У сну се склапа књига познања... Разбегавају утваре дна... У сну се ломе боли живота... Туга се топи у реци сна..." Овај дар Божји, здрав и крепак сан добива се само дужим телесним радом. С тога је доста сиромашних милиунара који проводе ноћи у нервозном претурању на меку душеку , према богатим надничарима који не бирају постеља, него лежу много пута и стрмо без узглавља, те се здравим сном крепе и оснажавају. Здрав прохтев за јело и крепак сан — што управо и чини право здравље — мора сваки откупити само својим личним напором: само телесним радом које било врсте; и колико више уложи личнога напора толико ће му награда бити већа. II Нешто из историје атлетике (По Т. Сиберту) Реч атлетика долази од грчке речи аШоз (атлос), што значи: утакмица. Атлетика је постала у Грка и сматрала се као нарочита врста у гимнастици. Грци су први народ, који је стекао ту славу: да нозна корист од телесног вежбања. Они су били први народ који је запазио да су тело и душа нераздвојни, с тога је тедесно вежбање било обавезно за све грчке грађане од ране им младости. Њихова се гимнастика разликовала од данашње тиме, што се радила слободно, без справп. Њихова је гимнастика била: екакање у вис, у дубину и у даљину; брзо трчапе; бацање коиља; бацање дискоса; и рвапе. Ових пет вежбања звали су се аентатлон (пет гимнастичких утакмица). Грци су се вежбали, због топлије климе, без одела, отуда је и име гимнастика, што значи: вежбати се го (дуптоз = го, §утпагет = го се вежбати). По овој се речи види да је назив атлетика старији од назива гимнастика. Нред вежбање мазали су и трли тело уљем, да би им удови постали еластичнији, и да би спречили много знојење. Пре борења посипали су тело песком, да би противнику олакшавали хватање. После вежбања и борења купали су се у топлим и хладним купатилима, у којима су се служили извесном сиравом — стругачем — да кожу очисте од уља, песка и зноја.