Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

499

После дужег времена атлетика ее у Грка издвојила од гимнастике, Док је гимнастика неговала све радње телеснога вежбања подједнако, атлетика се отпочне развијати само у једном правцу: да спреми борца за утакмицу у мерењу снаге. С тога заведу уз. речених пет гимнастичких радова још и борбу с аесницама и усаврше рвање. На ове гимнастичке радње личи данашње боксовање у Енглеза и рвање у Америчана. Заштитник (патрон) атлетике био је Грцима Ираклије (у Римљана Херкулес), који је свакоме читаоцу довољно познат, те није потребно да се о њему овде опширно говори. Толико се овде само може казати да се Херкул описује као човек надземаљске и несавладљиве снаге и ненадмашне окретности, одан уашвању и витегаким делима. Али су Грци у њему, исто као и ми у Краљевићу Марку, скупили све добре особине једнога човека: благу нарав, уздржљивост, телесну снагу, одлучност за одбрану свега честитог и заштите потребног, који се богова боји, право чини, и — никога се не боји („Хоће Марко право казивати — Јер се Марко не боји никога — Разма једног Бога истинога!"). У слици се представља Херкул као човек необичних мускула, коврџасте косе и браде, краткога врата, сразмерно мале главе, нискога чела и израза у лицу као заморена. Од многих његових статуа најбоља је она у Напуљу. Сви народи имају по једнога Херкулеса: Јевреји Сампсона, ми Краљевића Марка и т. д. Грци су знали за систематско (редовно и иоступно) вежбање телесне снаге, коју су веома увеличавали још уредним животом и дугим спавањем. На тај су начин добивали много не само у снази него и у тежини. И нека су приче о Милону из Кротоне претеране, ипак је истина да су грчки атлети необично много јели. Али је за то и њихова снага била необична. Пошто су данашњи гимнастичари видели да је сва тајна у добивању велике снаге: уредно и дуго вежбање — може се казати да су своје старе другове у снази не само стигли, него и престигли. Сгимнастиком старих Јелина сто.је у нераздвојној вези олимииске игре. Оне су за Грке биле највеће народне свечаности и прослављале се сваке пете године. Свечаност је падала у дане када је месец иуџ, и то онога месеца, када се сунце почне враћати к југу (месеца јуна), и трајала је пет дана, од 11 до 15 — светога месеца. У старије време биле су ове игре иешто занемарене, али око 800 година пре Христа обнове их у својим законима Ифтос , а нарочито Ликурго , те се нису прекидале после тога за 1200 година. Пре Христа на 800 година и иосле Хриета на 400, година редовно су олимписке игре прикуиљале сваке пете године на утакмице цео грчки народ. И ако се Грци у почетку нису много одушевљавали својим олимпијадама, доцније су их надасве друго волели. Атлети и гледаоци са свих страна: из свихгрчких земаља и насеобина хитаху на зборно место. II у римско доба — око