Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

501

забрањено. али је хватаље било допуштено по целом телу; саплитање ногама такође је било допуштено. Осим овакога рвања била су још три. Други начин рвања био је: продужење борбе и пошто би један рвач већ пао био. Та се борба развијала до бесомучности, док оборени није признао да је побеђен. Трећи начин рвања био је хватање борада за руке, те су се тако носили док један не би пао. Четврти начин рвања био је: рвање спојено с песничањем, које се звало ианкратион. У овој борби било је допуштено борцима да се обарају, што је при самоме песничању било строго забрањено. Песничање је најстарији облик борења, који се често у Илијади помиње. Доцније се овај начин борења поступно губио. У несничању се ударало голим песницама у лице и у главу, а чешће су на неснице метане навлаке од јаке коже, које су бивале окиване и гвожђем и испуњаване оловом, да би биле јаче и теже. Ради заштите од опасних удараца навлачена је на главу вунена или кожна капа обложена танким гвозденим нлочама. Па при свем том чувању борба се често свршавала смрћу. Ударци су били допуштени само у гла,ву. Ако је ударени пао од једнога ударца — био је побеђен, и победилац је нрекидао борбу. 5. Трчање. Међу славним тркачима био је Ладас из Лакедемона, којега је, такође славни, вајар Мирон излио у тучу с овим речима: „Онако, како си трчао, о Ладас! Напред погнут и једва ногама земљу додирујући, сав предан надању на венац олимниски — тако те је Мирон у тучу излио". За њега се тврди да је један пут трчао 24 стадије (14.400 метара) с тако великом брзином, да је дошавши до мете — пао мртав. Други још славнији тркач био је Хермоген од Ксантоса, који је осам пута добивао победу на олимписким играма. Због велике издржљивости и брзине прозван је коњ. Тркач Александра Великог, Филонидес, трчао је за девет часова 220 километара. У Римљана је, у последње време, било такође славних тркача. Осим ових главних утакмица било их је још које су се изводиле на колима и на коњима. Пошто су све врсте гимнастичких утакмица биле завршене, настајале су утакмице у песми, у свечаним говорима и т. д. Од гимнастичких справа биле су познате Грцима још и омање гвоздене кугле, отприлике онакве с каквима се данас вежба. Грци су их употребљавали само за скакање, као што се и данас при скакању узима у руке камење због чега замајна снага постаје већа, те се даље скаче. То исто раде и скакачи у циркусима.