Просветни гласник

502

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Данашњи буздован, који се само ради вежбања употребљава, сдужио је у старо доба као оружје за одбрану и напад, али су га, и у мирно доба употребљавали као ередство за вежбање. Најстарији јунаци грчки јесу из периоде преисгориске и народна је машта њихова дела веома увелнчала, као што је наш народ уведичао дела наших витезова: Марка, Милоша, Момчила и т. д. Њихов Краљевић Марко био је Иракдије (Херкулес), за њим Тезеј и многи други. После њих прича се о необичној снази Милона од Кротоне, о којем се тврде невероватни уеиеси. Милон се родио око 550 год. пре Христа. Још дететом добивао је на олимписким играма победу у рвању. Шест пута био је увенчан венцем на одимписким играма, шест нута је добио награду делФИску, девет ггута немејску, десет нута је побеђивао у истмискнм играма. Његова се сдава проносила кроза целу Грчку, а његова је снага ушла бида у пословицу. За њега се прича да је кроз арену пренео бика на леђима, за тим га једним ударцем од песнице убио, па га је после сам цела појео. Други елавни атдет из овога времена био ,је Полидам из Скотуса. Он је зауставио кола када еу у највећем трку јурила; без икаква оружја борио се с лавом и побеђивао га. Трећи Грк необичие снаге био је говедар Титормос, којега предање описује као веома високог и мускудног. Он је и самога Мидона постидео, јер је на леђима могао понети камен, који је Милон с муком са земље подизао. Неоспорна је истина да су етари Грци најправидније схватпди значај гимнастике и њезин утицај на тедесно и душевно развиће целога народа. Већ Римљани, који су културу примили од Грка — нису тако ценили гимнастику. Јер, док је она бида Грцима средство за ојачање теда и духа — Римљани су у њој гледали средство за забављање богатих власника. Практичне иримене нашла је гимнастика код Римљана еамо у војсци. У војсци су Римљани неговали: трчање, скакање у даљину, у дубину и преко препона, јахање и волтижирање (скакање с одупирањем руку о предмет који се жели прескочити). На послетку се у Римљана сведа сва гимнастика на војничке радове, што их је толико оснажидо, да ни један народ у почетку није могао с њима издржати борбу. Према снази и ратној вештини старих Римљана долазили су у засенак сви други народи. Али, кад се у Римљана гимнастика претворила у гладијаторске борбе — почела је губити свој бдаготворни утицај на тело и на дух, и постада је пуста и скупа играчка. Име гладијатор додази од речи мач (§1ас1шб), који су борци у међусобној борби употребљавади. Доцније су се гдадијатори почели борити с дивљим животињама. Око десет врста гдадијатора бидо је у Риму..