Просветни гласник

наука и настава

519

Студвнти са страних универзитета прииају се тако исто на основи гимназијског матурантског сведочанства. Чл. 53. Лица, која немају горњих услова, но имају петоразредно или потпуно средње специјално образовање и навршила су 17 година, могу се примити у универзитет као слушаоци. Наиомена. У изузетним случајевима решавају Факултетски савети. Чл. 54, Студенти се примају и уписују само у почетку сваког семестра. Наиомена. За ступање у друго време, због ванредних и оправданих узрока, тражи се решење академског савета и одобрење од министарства. Чл. 55. Који од слушалаца у току две године најдаље после уписа у универзитет положи матуру у којој било гимназији, постаје редован студент с правом на исните за прошле семестре. Члан 56. Ако студент, који је уписан у један Факултет, жели да пређе у други, може то да учини само у одређеном времену за уписивање (чл. 54). У таквом случају од семестара проведених у првом Факултету рачунаће му се само један у новом Факултету. Чл. 57. Редовном студенту са страног угшверзитета рачунаће се само 4 семестра, ако су били признати и на страни. Таквом студенту признају се и универзитетски. исиити, које је положио у универзитету из кога долази, ако само ти испити одговарају бугарскиМ универзитетским испитима. Чл. 58, Студенти, који су се нарочито одликовали успехом и радом, остављају се при универзитету с правом новопостављених учитеља, шш се шаљу на страну да се спреме за будуће наставнике. Чл. 59. Од такса, које студенти плаћају при упису за учење, за школско сведочанство, ад, студентску књижницу или слушалачки лист, за легитимацију и друге Формуларе, образује се оппгги фонд по нарочитим правилима, која је израдио академски савет. Чл. 60. За дисциплину п дисциплинарне казне студената академски савет израђује нарочита дисциплинарна правила. VI Прелазна наре^ења Чл. 61. Овај закон стула у живот 1 октобра 1904 године и замењује закон за Више Училиште од 20. декембра 1894 год. Чл. 62. Ефорат ступа у права предвиђена овим законом кад се подигне зграда за универзитет према завештању Евлогија Георгијева. Чл. 63. Унпверзитетско особље, које овај закон затече, задржава своја досадашња звања, само што хонорарни доцеити постају приватни доценти, доценти који предају језике постају лектори, помоћник библиотекарев постаје чувар библиотеке, архивар — регистратор постаје помоћник секретарев, а писари и служитељи преводе се нрема платама њиховим у класе по овом закону. Чл. 64. Време које су провели садашњи доценти и ванредни проФесори у тим звањима урачунаће им се за повишице, предвиђене овим законом. Чл. 65. Академски савет на основу овог закона израдиће општа правила за универзитет која ће потврдити Министар Народне Просвете.

Кад је Министар Народне Просвете изиео пред Народно Собрање нројекат овога закона, он га је спровео с овим писмом, у коме је изнео мотиве за овај закон. То писмо гласи: