Просветни гласник

.520

просветни гласник

„Тек пре 15 година, 1 октобра 1888, беше у тишини отворен у једној соби државне троразредне школе (н. гимн.) при софијској ' мушкој гииназији — Виши Педагошки Курс с 8 наставника и 46 слушалаца, од којих тројида беху благодејанди. Циљ томе курсу беше да ирнпреми наставнике за средње школе. Не прођопш ни три месеца, и министарство, уверено да је врло тешко наћи наставнике за један спедијалан Виши Педагошки курс, похита са законом од 18 децембра исте године да преуреди тај Курс у •— Више Училиште с нрограмом, из кога се јасно внђаше, да од новога завода, онда само с једним одсеком, историјско -Фплолошким, треба с временом да се развије пун универзитет. Буџет софијске гимназије због тога курса буде пре свега прекорачен. Једним решењем Министарског Савета од 1888/1889 год. би одређено, да учење у Вишем Училишту траје три године. Те године буде отворен и дрз г ги одсек: Физичко-математички са 4 наставника и 34 ученика. Изради се и специјалан правилник за Више Училиште, којим се даваше ученицима већ право да по положеном испиту добијају академски назив „лиценцијат". На крају школ. године 1890/91, из новога завода за вишу науку изађоше први абсолвенти, које држава одмах изједначи у правима с оним ђацима који су свршили универзитет на страни, а то беше особено и дрво признање дајеВише Училшдте равноправно са свима њему сличним европским вишим школама. Најзад у почетку 1892Ј93 школ. год. би отворен и нравни одсек, с којим за мање од 5 година негдашњи Педагошки Курс разви' се до размера једнога непунога универзитета. При таквом брзом но здравом и правилном развијању младога института, основаног врло скромним средствима, но с.дубоком вером у његову будућуност, —јављаше се природно и потреба за један нов закон да се прошири његова организадија према његовим високим циљевима. То би у 1894 г., када три одсека Вишег Училишта беху претворена у Факултете, са засебним правима, наставници -— у проФесоре и доценте, а слушаоци у студенте. Две године за тим одредише се нарочитим детаљним правилником и аутономна права заводова, а курс учења беше повишен од 3 на 4 године, те Више Училиште све се више приближаваше своме идеалу од самога постанка — идеалу једног универзитета. Данас је тај идеал остварен. Више Училиште је признато од неколико година на овамо и у иностранству за випги завод заучење, — захваљујућн нарочито научним радовима својих нроФесора, солидној му организадији, залагању самих студената, —- и сад је потребно само једно прекрштавање, па да живи с именом сличних му завода; Више Училиште очекује само Формално признање с овим законом, да се може назвати „Универзитет". А да је у току 15 година завод овај заиста радио ревносно да заслужи ову службену титулу, не треба ништа друго, већ да се пореди почетак Вишега Педагошког Курса, — отвореног без икаквих учила и без библиотеке, само с 8 наставника и 43 слушаоца у једној скромној соби с цифрама које износи садашње Више Училиште са својих 40 ироФесора, доцената и лектора, од којих су неки са својих научних радова познати и на страни, са своја 702 студента и студенткиње, са својим многобројним и већ недовољним аудиторијама, с иространим лабораторијама и институтима, са својом библиотеком, баштом, опсерваторијом ит.д. Правда захтева да се нризна, да су како министарство, као оснивач овога завода, тако и наставници овога младога завода, који је дао Бугарској до данас не мање од 846 свршених ђака, уложили сва старања, принели сваку жртву: најпре да га оснаже и за тим да га подигну до значаја јед-