Просветни гласник

526

ПРОСВЕТНИ глдсник

спољашња култура, њих је једне лрема другима индивидуалисала тако, да их без по муке једне од других можемо разликовати. Колика је разлика у типовима, карактерима и у индивидуалности обласној, најбоље се то може једним и ако посредним али зато не мање стварним примером показати. Обратите пажњу само на умотворне слике Матавуља, оне из приморског и ове из Београдског живота. — Уметник — приповедач коме у великој мери недостаје маште и стваралачке моћи, али чије је уметничко посматрање реалнога живота и обрада тако тачна, да га међу свима цриповедачима истиче као доброг и солиднога мајстора у приказивању реалнога живота, рођен на приморју а са талентом посматрача стварних прилика он се уживио и сродио са животом онога народа. Но, овај тако јасан и одличан приказивач приморскога живота, покушао је, у последњим годинама, да нам износи слике из живота Срба у краљевини, а нарочито из београдскога живота. Упоредите само оне приповетке с Приморја и ове, па ћете вндети необичну разлику. Ни једна од ових сличпда, поред свега упињања пишчевог да прозре у суштину београдских обличја нема нц издалека оне уметничке вредности и јасноће, које се находе у ранијим његовим делима. И то се да разумети. Уметник —■ приповедач није у стању да се духом уживи у овај нови живот за њега; његова традиција, која и сачињава уметничку душу, није овде већ на приморју. Тамо је он у стању да зарони у дубину људске душе и прилика, а овде је тако површан; оно што прика.зује то је само површан поглед ока, спољашња вињета, која нас, ма да објашњава име пићу и откуда је, ипак зато не уверава и о укусу и вредности пића у суду. У овим причама писад нам у истини личи на чичерона који познаје сваку улицу и нумеру куће, али шта се у кућама дешава, како се тамо живи и осећа, он то ни из далека не зна. Па откуда то, да овако одличан приповедач приморских прилика малаксава и губи своју вештину на овоме месту? Одговор је јасан. Да је живот Срба из Краљевине истоветан са оним на Приморју, Матавуљ би и овде био онако исто јасан и прецизан као и тамо, нити би му његова београдска обличја била онако мртва и хладна, без боје и топлине, без даха и анемичне, као што су нпр. она Циганска пратња или описивање оне авлије, мислим у- Скадарлији са богословом Пелагићевцем, или чак и лажна, као што је његова комедија из београдскога живота: На слави. Ову опаску наведосмо тек примера ради, да покажемо у чему се група наших приповедача једна од других разликује, те да се тако утврди и она обласна- етнограФска разноликост у приповеткама из живота једнога и истога народа. И ето, то таласање или, боље рећи, то помесно одступање шара, ма да им је цртеж у основи један исти, даје нашој новијој приповедачкој књижевности животну силу, разнолику драж која показује, да у ње не влада шаблон но дубоко схватање и познавање народнога живота.