Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

527

Ово већ не би могли тврдити и за ириповетку из доба романтике, војој је ударио темељ Милован ВидаковиК својим „историјским" романима, а коју су доцније развијали у сличноме правцу разни приповедачки таленти. међу којима се одликовао и д-р Владан Ђорђевић са „Кочином крајином", „Душчана зрна", „Вељко" итд. Уметничка приповетка и роман тога доба, далеко од проучавања психичког живота народног, служила је сасвин другим циљевима. Она је била тенденциозна било у политичко-патриотском или васпитном значају, или најзад излив бујие и субјективне лирике песника који је стварао. А тенденција у приповетци као и у песми само је сметња уметничкој истини, те и умотвори тога правца престају живети, чим тенденција свој значај изгуби. Као што смо видели, дакле, свака од оних трију група приповедача саставља по једну обласну целину. Група, коју представљају: Ст. Сремац, Бор. Станковић и Зарија Р. Поповић, одликује се међу осталима и тихме, што нам је дала потпуно и психолошки верно осликану личност источњачкопатријархалне културе не само у њезином приватном но и у јавном социјалном животу њезиних традиција и политичких тежњи. Без овога последњега ми не би могли да у потпуности познамо личност из тих крајева онако исто, као што не би били у стању да разумемо нпр. Бедне људе од М. Будисављевића, да је нешто њихов писац, место оне материјалне невоље, која их убија и са којом се они силом своје лоралне снаге очајно боре, ставио друге > које тегобе мање истакнуте животом. Приповетке г. Зарије Р. Поповића, од којих имамо сабраних већ три књиге: Пред Косовом, Слике из Старе Србије, ирва књига, и Слике из Старе Србије, друга књига, нарочито се одликују овом цртицом, која не само да нам приказује личност у ужем смислу, но и у ширем значају њезиног душевнога живота. Сремчеве и Станковићеве личности из ових крајева постају нам потпуне и уметнички заобљене тек онда, кад их допуните са личностима Зарије Поповића; иначе, оне би остале крње, недовршене, непотиуне. Из ових трију до сада изданих збирки ми видимо пред собои један приповедачки таленат, који се нагло али ииак постепено развија и који ће, без сумње, скоро, са ових кратких, маркантних и верних слика прећи на приноветку ишрега обима и потпунију. Јавио се први пут са својом књигом: Пред Косовом, која, ио својој уметничкој Форми, стоји између приповетке и мемоара; а, брзо за тим, са осталим двема књигама, од којих ова последња тако одлучно одскаче од пр* вих двеју да нам показује један несумњив уметнички нанредак. Књигом Пред Косовом, добијамо једну Фрапантну и необично јасну слику не једнога или неколицине лица но читавога насеља. У минијатури цео народ са својим очајањем, иатњом и надом, материјалним пропадањем и моралном отпорном снагом, ставља нам се пред очи. „Пред Косовом" могло би се сматрати као уметничке силуете укупних прилика и личности из Старе Србије.