Просветни гласник

Б Е Л Е ш К Е

537

Да нас не би когод ногрешно разумео, изречно овде напомињемо, да средњешколско образовање у државно-политичкој науци не иде тако далеко, да ученика упозна са појединостима из науке о уставу, о праву и о народној привреди ; за то ће имати времепа и прилике, када се сред озбиљног живота, нагнан личним интересовањем или својим грађанским позивом, дубоко преда специјалној студији ових замашних наука. Али не треба изгубити из вида — да опет пређемо на средње школе — колико наших гимназиста или реалиста са матуритетским испитом завршују своје теоретсжо образовање; за такве младиће је несумњиво потребно, да из школе понесу знање и познавање најважнијих државних институција у отаџбини, јер ће иначе лако да постану плен политичких агитатора и мораће се пред сваким радником постидети, који је ! у свом васпитном друштву више образовања у лолитичкој науци стекао него абсолвенат у средњој школи. А како стоји са овом »наставом у Аустрији ? Небројена су предавања, темати и резолуције, које се односе на наш предмет. Остављајући на страну наш покушај, да материјал за политичку науку на разумљив начин у облпку књиге за школске сврхе систематски средимо (ту мисли своју, напред у примедби наведену књигу) учитељске скупштине, састављене од учитеља народних и средњих школа, већ су се неколико пута за ових последњих десетак година позабавиле дискусијом питања о државно-политичком образовању; састављане су комисије, кројени су наставни планови, писани су уџбеници, удешаване су читанке, да чак је и у сабору говорено о важности грађанско-научне наставе. А што крај свег рада и мара и до данас још није закључено, да се државно-лолнтичка наука у достојном облику и у примерном опсегу као облигатан нредмет уведе, то — како нам све већма изгледа — има свога узрока у самој школској управи. Меродавни Фактори, на име, мисле да се за познавање грађанско-државних институција довољно побринуло „инструкција"-ма лрема којима се најважнији моменти из државно-политичког рејона предају уз географију и историју. Наставни план за гимназије утврђује у осмом разреду овај материјал уз геограФију: „Уводни олис најважнијих чињеница о земљи и о становницима, устав и администрацпја. Продукција п култура Аустро-Угарске монархије уз додатак статистичког прегледа сирових продукција индустрије и трговине. „Инструкције" траже на даље, да ученик пре полагања матуритетског испита треба да савлада разумевање отаџбинских односа; наставника пак упућују „инструкције" да осим горе наведеног, описивањем, представљањем и приповедањем оживи код ученика „костур Фактичног садржаја географске наставе". Наставни план захтева уз историју у 8 разреду: прегледно приказивање најважнијих чињеница из унутрашњег развитка монархије, а „инструкције" веле: Интересовање и разумеваље појава у јавном животу прошириће соиствено до народне и државне свести и развиће код ученика осећај дужности и одговорности. Ученици треба да буду оријентисани у унутрашњем животу народа и држава, у развитку њиних уставних и културних прилика. Они треба да стекну јасну и прецизну слику о преображају свих наших политичких и културних односа... Мора се показати успех, да је гимназиста ири растанку са школом стекао сигурну иодлогу и живахно интересовање, које је потребно да се може озбиљно задубити у резоновање савремених прилика. Исто тако треба у школском оквиру обратити лажњу раденичком покрету". Ма како лепо ова упутства звучала и ма како се она трудила да особито закључним ставом — покажу социјално-политичко обележје, то ова у битности ипак не садрже оно, за чим тежи државно-политичко образовање. просветни гласник, i. књ., 5. св., 1904. 36