Просветни гласник

538

просветни гласник

Не ради се на име о познавању механизма владавинског система него ученике ваља упознати са духом политичких уредаба и са оним великим идејама, које. су иодлога држави. Испоредимо са аустриским одредбама н. пр. само оне одредбе, које вреде за грађанске школе у кантону Аргау. 1 Тамо се односно предмета: Наука о отаџбини и о уставу, овако одређује. -За ниже разреде: Организација државног бића: Власти у општини, у срезу, у округу, у кантону и у савезу. Дужности и иослови у држави: Војска, школска настава, грађевинска струка, неговање здравља (болнице), полициска струка, правна струка, шумарска струка, саобраћајна струка". За више разреде: „Сиротињске власти, старатељске власти, грађанске власти, просвета и црквени послови, апотеке, финанција, пољопривреда, занатлиска струка, пожарници, државни приходи. Права и дужности грађанска: Слобода лична и слобода у делима (лична одговорност), заштита имовине, слобода вероиеповестп и савести, слобода штампе, војепа дужност, слобода становања, слобода гласања и бирања, право друштава и удружења, петиционо право, нореска дужност, покоравање законима, народна права". Оно дакле, што се у аустриским школама предаје, не може се узети као довољно и то због тога што се нити опширно предаје, нити се како треба предаје. А ако врховна школска власт у Аустрији и на даље остане при томе, да у наставни план за средње школе не увуче и државно-политичку науку као самосталан предмет, онда ће она по нримеру Немачке морати своје „инструкције" у погледу научног циља и методе у историјскоЈ настави да из корена измени. Не можемо, а да још нешто не поменемо. Каже се, да данашња гимназија за тим тежи, да омладину у свима елементима људског мишљења темељно поучи, да је образује за душевни рад тако, да сваки абитуријенат стече способност, да се може према захтевима практичног живота и свог позива детаљно оријентисати на свим пољима науке. По нашем мишљењу спада овамо и државно-политичка дисциплина, па ма се ученик с њом у школи и не упознао систематски, него овако узгред, учећи друге са овом дисциплином сродне предмете као историју и геограФију. То вреди за средње школе. Али и грађанске, стручне и продулше школе имају интереса од тога, да државно-политичка настава буде саставни део школске наставе, па ма се она у тим школама и не предавала у засебном предмету него у вези са другим наукама. Већ смо напред рекли, да ово питање толико година иитересује цео учитељски сталеж; пре четири године позвала је у Беч баш сама школска власт учитеље, да о овом предмету конФеришу, но оии због тога ипак нису ништа стварно постигли. Од учитељских удружења особито се бавило овим питањем већ поменуто „Бечко педагошко друштво", које је у својим „педагошким годишњацима" донело још од 1882 године многе поучне расправе о овом предмету. Овим до сада реченим, држимо, да смо доказали, да ако не шта друго, а оно да је жива и општа жеља, да се омладина темељније спреми за практичан живот и да се боље усаврши у појединим привредним струкама. Не смемо порицати да је у овом правцу много порадила и штампа, и популарни великошколски курсови и разна друштва за образовање народа, али поред

1 Види: ЈаћЛисћ (1ев Ип4егпс1цз\уе8епз т с1ег Зсћи-е12. ВеагћеИе! топ Вг. А1ћег4 Нићег (2пгјсћ 1901. Оге11 РиазЦ).