Просветни гласник

36*

В Б Л Е Ш К И

539

свега тога имало би се још много што шта да уради, а то би био задатак школе. Пре свега то би био задатак учитељских школа, онда средњих, па грађанских, стручних и напослетку продужних школа, у којим последњим би се требала увести облигатна настава из науке о законима у вези са, елементима науке о народној привреди с особитим обзиром на занатлиско и трговачко законодавство, јер се ученици из тих завбда одмах пуштају у практичан живот или се већ и налазе у н>ему. Питање о државно-политичком образовању омладине је уједно и етично и политичко и васпитно питање; у свим овим правцима изгледа. да је у току година довољно и теоретски и академски претресено, само је мука у пракси темељ ударити, јер је школска власт издала тачно обележена, јасна и разговетна, и обавезна упутства за различите школске категорије. Ако због сувише претрпаног наставног плана не би остало празног простора за државно-политичку науку, онда би се из наставног плана морале избацити неке партије од мање вредности; учитељи иародних школа пристали би уз овај наш предлог тим пре, што би се ослободили оног тако честог пребацивања, да обвезна школа као народна школа не испуњава потпуно свој задатак Да ли да на завршетку још поменемо онај чувени ректоратски говор покојног проФесора бечког универзитета Др. Адол®а Екснера „0 политичком образовању", на који се до сад у пракси тако мало пажње скретало? Надајмо се, да ће се и социјални и политички односи у државн регулисати. Тек онда ће се — и то са ванпартиског гледишта — моћи решити ово за државно-политичко образовање омладине тако акутно питање". * Школски буџет берлинске општине за 1904 годину — Берлинска општина одредила је 23,871.575 марака за издржавање свију берлинских школа. Пошто саме школе имају 3,247.505 марака прихода, то ошптину

школе стају чистих 20,624.070 марака. Од те суме одређено је: а) За општинске школе 16,472.947 марака Ове имају прихода 104.950 „ Према томе троши ошптина 16,367.997 „ б) За реалне школе 1,323.885 „ Ове имају прихода 485.917 „ Према томе општина троши 837.968 „ в) За гимназије, реалне гимназије и више реалке • 3,338.855 в Ове имају прихода 1,534.885 „ Према томе општина троши 1,803.970 „ г) За више девојачке школе 730.489 „ Овс имају прихода 559.540 „ Према томе општина троши 170.949 „ д) За школе за уметничку наставу 554.900 „ Ове имају прихода 71.000 „ Према томе општина троши 483 900 ,, ђ) За занатлиске школе 950.703 „ Ове имају прихода 324.836 „ Према томе општина троши 625.867 „