Просветни гласник

38*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 571

не сме ограничити само на несме, баспе, нословице и загонетке, него она мора обухватити све оно чега има лепога, кориснога и поучнога у народној књижевносги, све оно што обухвата и наставни програм, што проширује у деде знање о природи и свету око њих, и што чини задатак основне наставе и народне просвете. А овоме су се гледишту приближавали и сами састављачи ове читанке, кад су у своју читанн^ унели и одељак о здрављу, кад су упућивали ученике на посматрање нрироде у свако доба годишње и кад веле у „Коментару" : „Описима неколиких објеката хтели смо да се ученици упућују и на проматрање природиих објеката". Састављачи ове читанке веле, да у њиховој читанци нема чланака „са врло провидном и деци „одвратном" моралном тенденцијом", каоштојеоно: „Поштење је, браћо мила, врлина над свима. Благо оном ко у срцу највише га има!" Не знамо, зашто би ово деци било досадно и „одвратно", и у прози, а камо ли у иоезији? А зар није исто тако „провидна морална тенденција" и у несми „На улици": „Кад улицом иде, ђак се влада мирно", коју су писци изнели на листу 119, као и у многим другима, у којима се деца непосредно упућују на добро владање и понашање? А један од угледних немачких педагога (К. Кер) вели: „Што год се детету даје на читање, треба у томе да има моралне садржине узете из живота". По чему су пак чланци и иесме моралне садржине па ма и „нровидне", „деци одвратне" то нам састављачи ове читанке не казују. Добра је страна ове читанке, што у њој има доста чланака лаке и занимљиве садржине, и што су иисци испод сваког састава стављали и име аутора његова; само је, по нашем мишљењу, требало свугде ставити право име, а не „чика Љуба", „чика Јова" (који би, по овој навици, сад требао да буде „деда Јова" !) и т. д. За ову читанку предвиђено је четири илустрације (годишња времена), али их писци нису приложили, те да бисмо и о њима могли што рећи. Међутим потнисани су мишљен.а, да читанке ваља илустровати, да слика буде више, и да оне буду од естетичке вредности. IV Сриска Читанка за II разред од Др. Ћосића и М. Дачића — у рукоиису. У сироводном писму и састављачи ове читанке веле, да се „морају онравдано изјаснити о неиодесности садагињих читанака за основпе школе, а особито ове за други разред". „Ту неподесност, веле, истакла је и једна Учитељска Скупштина; а у свесци „Учитеља", од 1 и 15 јануара ове године, Главни Одбор Учитељског Удружења истакао је на расправљање на идућој Скупштини Учитељској исту тему под насловом: „ Какве су данашње нагие читанке у народним школама, и, ако нису добре, како би их требало иоиравити и удесити, те да иослуже гито корисније циљу коме служе?" Онда веле: „Из овога се јасно види, да је ирерада читанака за народне школе у савременом духу врло неоиходно". Па и не сачекавши одлуке скуиштинске они су похитали и „латили се израде" ове читанке. Пошто су изнели главније мане данашње — они износе одлике своје читанке. Докле Љуб.