Просветни гласник

РАДЊА Г.1АВН0Г ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

573

истииа, има новина, које етару читанку исправљају и допуњују, али, у исто време, има и крупних махна, са којих се овакве какве су сад не би могде препоручити за државне уџбенике. V. Сриска Читанка за III раз. основне школе од М. Марковића и Б. Недића. У овој је читанци 98 разних састава и 8 песама, које су за овај разред програмом одређене запевање; свега 106, а то је мање него и у једној досадањој читанци за II разред. И све ово разно градиво штампано је просто једно поред другога, без икаква реда и поделе, без системе и ирегледности. Садржај је штампан веома ситним словима, а имена писаца стављана су само у њему. И иисци ове читанке стајали су на гледишту, да је читанка само увод у народну књижевност, те с тога нису ништа унели из ГеограФије, Историје, Хигијене, Привреде и Познавања природе. Од онога што је унесено у ову читанку многе су ствари и прплично слабе. Песма „Чујте", којаје одмах на трећем месту, слаб је поетски састав. У „Првим саветима" (4) равна половина је непотребан увод. У несми „Савети" од Љубинка не говори се деци него свима, и одраслнма, па се вели: „Пријатсља, ако нађеш, чувај као очи, тешко сваком, ко у нужди, сам се собом бочи!" Међу тим, бочити се значи рвати се, или ухватити се с ким или с чим у коштац; и онда би изишло, да се човек овде бочи или рве сам са собом а не с невољом. Чланак „Родитељи" (6) цеоје стављен у друго лице миожине, те деца читају овако: „Кад сте се родили"... „кад сте били мали"... „кад сте болесни"... итд. место првог лица: „кад смо се родили... кад смо били мали... кад смо болесни" и т. д. Песма „У јутру" (13) врло је слаба. У њој стоји: „Боже неба са висииа, ево данак осван'о је, тп помози те учини, да осване чедо твоје". А када -је „данак освануо" и чедо се овако пробудило и већ се Богу моли, оно је већ „освануло!" Прича о дервишу „Што год ко чини све себи" (14) није за читанку, јер је и извештачена и од мале моралне вредности. У басни „Лав, вук и лисица" (16) провирује пакост, интрига, препреденост и освета, те с тога није згодна с васпитне стране. „Илија Неранџић" (24) је кратак животоиис једног добрзтвора из Ужица. Па и ако оваке примере треба износити омладини за углед, опет је питање: да ли они по величини учињеног добра народу, држави или појединцима заслужују да уђу чак и у школске читанке; да нема већих добротвора од Неранџића, као што су нпр. Сава Текелија, Илија Коларац, Миша Анастасијевић, Велимир Теодоровић и други; и да ли не би могло бити одабранијих речи но што су оне, где Неранџић учи омладину да купује књиге, па вели: „немој заиалити чибучину аа у механчину" ... Тако је и „Милош тобџија" састав и дугачак и неспретан и релативне вредности, као и ваљевски заставник „Миладин Љубичић" (48). „У кући на селу" (39) је и дугачко и доста тешко за децу, особито варошку. „Бог своје не оставља" је једанусамљен случај, где је један богаташ купио на лицитацији неку кућицу једне сиротице за 600 динара, иа кад је чуо чија је и колика је, он јој је поклонио. Тако је ретка и скоро невероватна „Паметна шала", која, и ако може бити леиа, није баш много паметна. „Свети белег" је дугачка ириповетка, и ире би, као таква, могла поднети за читанку IV разр. „Приче из живота Кнеза Милоша" (64) нису згодне за читанку, јер није учињен најсрећнији избор, те да се јасно пред децу изнесу врлине овога владара. ,,1'лас