Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

Архангелов" (69) дугачак је састав. „Иш, не праши" (83) је нека особита шала, која није ни за дечје листове, а камо ли за читанку. „Поштење" (89) је више бајка него лрича. Неки сиромах, 'Борђе, купи капут од неког трговца, па код куће нађе после ушивено у шавовима овога капута пуно златника. Он их однесе и да трговцу, а трговац му их не прими, и то је све. Капут је ваљда био стари — иначе откуд у швовима његовим златника?!.,. Нословица у опште има много, и као да нису све за децу, а одгонетљаји на загонетке су дошли напред, а боље је да дођу на крај. Према свему овоме, узевши у обзир све њене крупне и ситне мане које смо овде изнели, ова се читанка не може предложити за откуп ио чл. 29. 14. и 17. правила о штампању уџбеника од 1. августа 1903. год. VI. Сриска читанка за IV. разред основ. школе, саставили П. П. Ђорђевић и У. Благојевић." Ова је читанка сасвим произвољно подељена у два дела. У првом делу су: I. Шолитве и иоуке хришЛанске, II. Мудре речи, савети и оиомене, III. Басне, иословице и загонетке, IV. Поучне ирииоветке из живота и V. Љубав ирема отаџбини. У другом су делу: VI. Из оииса сриске земље народа и обичаја, VII. Из историје срискога народа, VIII, Из науке о животињама и биљу, IX. Из науке о чувању здравља, и X. Из науке о ирироди и из народне иривреде. Као што се из овога види, састављачи ове читанке су стајали на супротном гледишту ономе, по којем је рађена предња читанка за III разред. С тога у њихној читанци има разноврсне грађе, и она је уређена по сличности. Језик је у главноме добар, ма да има и неких погрешака, које су као и у читанкама пред овом нарочито обележене. Но при свем том и ова читанка има знатних мана н недостатака, од којих ћемо најглавније овде изнети. Прво, нодела на два дела, узета овако произвољно, нема никаква смисла. Друго, иод бр. VIII. стоји „Из науке о животињама и биљу", а иод бр. X. „Из науке о природи", као да животиње и биљке не иду у природу. Распоред чланака није најбољи, јер би, по начелу поступности, требало најпре да буду лакше ствари (приповетке, басне, чданци из природе) а оно, напротив, напред су унесене врло тешке и апстрактне (поуке из јевпнђеља и апостолских посланнца, мудре речи, савети и опомене). Стил у многим прозним саставима је веома тежак; зато наставници имају доста муке око објашњавања, ла најпосле опет пе постигну циља; јер оно што није за децу у овоме узрасту, тешко је и најпосле немогуће објаснити. Такви суеастави: „Београд" (68), који је уз то и дугачак, „Голубац" (76), „Соломунове изреке" (14), „Прилеп" (78), „Нови Сад" (84), „Ибарски пут" (85), „Охрид" (86), „Дубровник" (89), „Сарајево" (95), , Употреба иловаче" (108). А „Опис кита" непотребан је, јер нема никакве везе ни с ирограмом ни са земљиштем Србије и српских земаља. У песми, која се зове „Богаташ и убоги Лазар", Лазар се нигде не спомиње. Тако се и у чланку „0 старнјима 1 ' из Св. Писма нигде не говори о старијима. Песме „Божић" „Пролеће" и „Васкрс" од Змаја — слабе су. У чланку „У славу Божју" (12) стоји да се у славу напија и о вечери, а то, н ако где иостоји у нашем народу,' није општи обичај. Уз басну „Гавран п лисица" (26) не иду оне пословице, које су ту поређане. Чланак ,,На коку"