Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕХА 575

(43) кео.ма је слаб и сумњиве васпитне вредности. У чланку Братинска љубав" (65), који је штамиан петитом, па је опет изнео две и по стране, има веома незгодних и провинцијалних речи, јер је тај састав узет из Хрватске Читанке. „Живот и рад Св. Саве" (90), износи 7 страна, а то је много за читанку. „Виноградски пуж" је дугачки састав, без сумње зато, што се ту надугачко и нашироко прича чак и о његову плођењу (које није тако важна • ствар за ђаке основних школа). У овој читанци има састава, који су у њу унети просто зато да их је више, а, по својој садржини, слаби су или нису за читанку. Таквису: „Женидба врапца Подунавца" (155), „Дужност" (18), „Цена старости" (38), „Образ и ноштење" (40), „Испеци па реци" (45), „Миш и сјетва" (159), ^Исландска маховина" (166), „Народне изреке о злату" (143) и „Брзоло.вац" (136). Има састава, који би могли остати, али би се морали прерадити. Такви су: ,,У славу божју" (14), „Савет" (16), „Призрен" (72), „Вук Караџић а и други. У овој читанци нема ничега (у одељку за Српску Историју) из херојског доба од 1804—1815 године. Међутим, одатле би се могли узети најленши примери храбрости, националног поноса и пожртвовања за отаџбину. Сем некоје од песама народних из тога доба требало би у ову читанку унети животопис Карађорђа, Синђелића, Хајдук-Вељка и других. Текст је у овој читанци сувише ситан, јер је већа половина из гармонда и петита и много из курзивних слова, а имена писаца. стављена су само у Садржају. Илустрација и у овој читанци нема никаквих. Исто тако и овде је она општа махна наших читанака, да се оне пишу ■само за мушкарце , и да у њима нема ни једнога јединога састава писанога с нарочитим обзиром на девојчице, и ако оне чине добру трећину читалаца ове па и других читанака. Из свега што смо навели види се, да ми ни ову читанку не можемо предложити за откуп према чл. 14 Правила о уџбеницима.

Према свему овоме наше је мишљење овако : 1. Да ни једна од поднесених читанака, ни старих, досадашњих, ни нових, у рукопису поднесених, не одговара захтевима чл. 9. Правила о уџбеницима, јер нису удешене да потпуно одговоре потребн, коју треба да задовољи најглавнија књига у основној школи. Зато се овс читанке не могу, нрема чл. 14. Правила, откупити и штампати као државна својина. 2. Да се и сами писци или састављачи њихови не слажу у основном гледишту : како ваља састављати читанке за народне школе и шга оне ваља да буду овде. Зато је просветна унрава дужна, да сад, после нових Правпла о уџбеницима, утврди основе за израду читанака, те да не буде вшпе •ове различности. 3. С тога предлажемо, да се досадање читанке за II, III и IV разред лсновне школе штампају само у онолико примерака колико је потрсбно за годину дана (чл. 17. Правила о уџбеницима), а за то време да се распише стечај за израду нових, које би боље одговориле потреби. 4. Да се пре стечаја у Главном Просветном Савету расправи питање о писању читанака и утврде основе, на којима ваља израдити нове, па те основе да се означе и у стечају.