Просветни гласник

584

иросветни гласник

И мимо то, што смо начелно прогивни доста великом мењаву оригиналнога текста, местимице неконсеквентно изведеном; и поред погрегаака у граматнци, нарочито у синтакси, и у српском језику: мишљења смо, да се прва књига може привремено употребљавати у нашим школама, али да се наставницима остави слободан избор између ове књиге и потпунога издања оригиналнога текста. Препоручујемо, и поред изнесених недостатака, ову књигу с тога, што налазимо, да је згодно и потребно дати ученицима такву књигу, у којој су заједно н текст и тумач и речник; што је њена техничка израда добра, штампа латинског текста тачна и лепа; што назначење година важнијим догађајима иа ивици текста лепо иомаже разумевању; а, нарочито, што лепе и јасне слике и карте веома згодно допуњују и олакшавају разумевање самога текста. Другу књигу, одвојени тумач и речник без текста, не можемо никако препоручиги, јер је непотребна. б. Латинска читанка за другу годину учења латинског језика удесио Душан ЈовановиК. —Београд, 1899. — Не можемо је никако препоручити јер не одговара захтевима доброга уџбеника ни по избору нп по распореду наставног градива, ни по тачности обраде, ни по чистоти српскога језика, а нп по техничкој изради, јер не задовољава ни једну погодбу из чл. 40. Правила о писању уџбеника. 6. ЈЉотопЛ, 1Јг1т Вотае гпгг ШизГгез с нацоменама и речником од Дугиана ЈовановиКа. — Г. Јовановић поднео је штампан текст немачкога издавача Холцера (С. Но1гег) у десетом издању од 1889. године и у рукопису свој тумач и речник. Наше је мишљење, да не треба у гаколама читати некласичне писце, а ово је дело компилација Француза Ломонда, који је мењао и удешавао текст, а начелна је тежња класичној настави, да се ученици уиознаду са оригиналним делима класичких писаца. То би већ био довољан разлог, да се Ломонд не препоручи као школска књига; а, поред тога, ни рад г. Јовановића, и ако је у њ уложено доста труда, никако није такав, да би се у овом облику могао примити. Напомена имаде много, па и излишних, али нису израђене са довољно тачности и јасности, а местимице има и стварних ногрешака. Ни речник није без погрешака, а српски језик и у тумачу и у речнику није довољно чист ни тачан; нарочито кипти провинцијализмима. Из ових разлога не можемо препоручити рад госп. Јовановића. Главноме Просветном Савету. 23. марта 1904. год. у Београду. Захвални на аоверењу Јанко Лукић проФесор велике школе Дим. Ј. Милојевик проФ. I б. г. Милив. Ј. Поповић проФесор Богословије Св. Саве Према овоме реФерату г.г. реФерената Савет је дао мишљење: 1, да се Латинска читанка I део, од Мите Живковића, може употребљавати као уџбеник за нрву годину учења латинског језика у нпшим средњим школама;