Просветни гласник

РЛДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

585

2, да се Латинска граматика за средње гакоде, од д-ра Веселина Ђисаловића, не може употребљавати као уџбеник у нашим средаим школама; 3, да се Латинска читанка за I и II разред гимназије, од д-ра Веселина Ђисаловића, не може употребљавати као уџбеник у наншм средњим школама; 4, да се ОдаОрани животоииси одличних војсковођа из Корнелија Неиота, које је саставио г. д-р Веселин Ђисаловић, могу привремено употребљавати у нашим средљим школама као иомоћно средство за учење латинског језика; 5, да се Тумач и речник за одабране животоаисе из Корнелија Непота , које је саставио г. д-р Веселин Ђисаловић, не могу унотребљавати у нашим средњим школама; 6, да се Латинска читанка за другу годину учења латинског језика, коју је удесио г. Душан Јовановић, не може употребљавати као уџбеник у средњим школама; и 7, да се књига 1ЉотопЛ, ЈЈгМз Нотае 'оггг Ши&гез с напоменама и речником од г. Душана Јовановића, не може уиотребљавати у средњим школама. Г.г. Јанку Л.укићу, Димитрију Милојевићу и Миливоју Ј. Поновићу, у име хонорара за реФерат о овим књигама, одређено је свега ето осамдесет (180) динара. IV Прочитан је реФерат г. Љуб. М. Протића, редовног члана Савета, о књигама: Црте из историје ослобођења Србије од проФ. Андре Гавриловића и Слике из сеоског живота (Пуница и свекрва), од Јанка Веселиновића, које је нздао г. Мита Стајић, овд. књижар, и молио за одобрење да се његова издања ових књига могу набављати за књижннде народних и средњих школа, и да се могу поклањати ученидима свих средњих и девојачких школа. ГеФерат г. Љубомира М. Протића гласи: Г,лавном Просветном Савету Част ми је известити Главни Просветни Савет да сам прегледао: Црте из ослобођепа Србије од Анд. Гавриловића н Слике из сеоског живота (пуница, свекрва) од Јанка М. Веселиновића, за које је књиге молио г. М. Стајић да се преаоруче за књижнице народних школа. ❖ У првој књизи има пет чланака : Сеча киезова, Српски унад у Тоилицу и Лаб 1806, У очи нове године 1809, БиограФски прилози и Буна Кара®ејзића. У предговору вели Гавриловић да су сви ови чланци цролазили кроз зналачке руке, по чијој су препоруци и штампани први пут у Споменику Срп. Краљевске Академије, Годишњици Николе Чупића и Народу за 1902. г. Немам разлога сумњати у ову изјаву. Али је питање : треба ли ову књигу препоручити за књижнице народних школа ? — Свима чланцима у овој књизн А. Гавриловић има намеру да помогне да се расветли борба српскога народа за ослобођење од Турака. Он објашљава, донуњује и исправља мишљења о понросветни гласник, i. књ., 6. св., 1904. 39