Просветни гласник

592

ПРОСВБХНИ ГЛАСНИК

од онога разреда, у коме се почиње са изучавањем ових глагола, а нарочито у вишим разредима уз читанку као књига — подсетница, ако ми се не замери да тако назовем оно, што Немци кажу ЖсћзсШадећисћ. У прнлогу •/. враћам послати ми примерак и молим Главни Просветни Савет да нрими моју благодарност на поклоњеном ми поверењу. 18 априла 1904 год. у Београду. Ђура В. Димић нроФ. I беогр. гимназије. РеФерат г. Владимира Мадине гласи: ГхЛавном Просветиом Савету Извештен сам писмом г. потпредседника Главног Просветног Савета од 24. децембра 1903. год. СБр. 97, да ме је Главни Просветни Савет одредио, да књигу „ Немачки глаголи* , коју је за ученике средњих и стручних гакола сасгавио г. Стеван Нредић, прегледам н Савету реферујем, за шта би се она могла употребљавати у средњим школама и у којим разредима. Ја сам разумео, да је жеља Главнога Посветнога Савета, да од мене чује ошпту оцену овог новог школског дела, оцену, пзречену с погледом на општи план и на општу научну потребу језиковне наставе у нашим средњии школама. Сваком је од нас познато, да се сада у средњим школама упознаје ученик одмах у I разреду с најглавнијим облицима слабих и јаких глагола, у II разреду да свршује све облике, а у III односно у IV разреду да систематски изучава јаке глаголе по њиховим врстама. У том разреду има, дакле, ученик иред собом прикуиљену грађу васколиких немачких јаких глатола у једну целину, те би се само од овога разреда па на више могла поменута књига препоручити као „уаЛетесшп", само да одговара било научној било ирактичној сврси наставе. Непојмљиво је, шта је покренуло писца, да својом књигом „Немачки глаголи" иде на то, да обори како с научног тако и с практичног гледишта подесан распоред тих глагола у својој граматици. Ми бисмо зацело иохвалили тавав пишчев постуиак, кад би накнадннм списом иснрављао погрешан одељак у својој граматици, али остављати и бацати оно, шгаје и с научног и с практичног гледишта у његовој граматици добро, а замењивати то нечим, што је непрактично и с научног гледишта неоправдано, за осуду је. Да. је писац у својој граматици на овај начин поаравио слабу аменичку промену, која одговара стању језика у средњем веку, а не садагањем језиковном стању, ми бисмо такву поиравку ноздравили као умесну. Ну г. Предић увргаћује и даље у слабу промену именице женског рода, које остали граматички свет убраја у мешовиту иромену, а у ноднесеној књижици износи глаголску мешовиту иромену , о којој остали граматичари још ни уснили нису. Мешовита именичка промена у садашњем немачком језику је резултат извршеног језиковног преврата ; о мешовитој пак глаголској иромени не може бпти ни говора; јер ирелажење глаголских облика из једне врсге у другу, прилагођавање једних облика другим — то је процес, који се збпва у животу живога језика, али није јога настао и неће никад настати онај преврат, који би код глагола као свргаен чии извео мешовиту промену, као гато ј е то било код именица. Мегаовита глаголска промена била би само онда онравдаиа, кад би, на пример, глагол у иретериту имао облик јаке промене, а у партицииу нрефекта