Просветни гласник

644

ИРОСВКТНИ ГДАСНИК

Као и 1901. тако су и овегодине највигае радиле загребачка и бакарска пукотина, док су све остале дале само 7 потреса". 4. Мнх. БлагојевиК излаже своја рударско-геологака посматрања по заглавском срезу. „У геолошком опису заглавског терена, који се налази у Геологији Србије од Ј. М. ЖујовиЛа (стр. 159—160), поменута су места на којима је распрострањен еуФотит и изражена мисао, да ће се, сем велике еуфотитне масе у атарима села Берчиновца, Шарбановца и Радичевца, можда наћи јужније и друга еуФотитна маса. У прилог томе навешћу нека дата, која сам приликом мога путовања по томе крају прикупио. Путовање је почето од Књажевца па Трговигаким Тимоком до утока Жуковске Реке у исти; затим овом реком до села Градишта и Алдинца, па преко Дрвника и Балинца на Старо Корито и натраг у Градиште. Од Градишта, на редом како сам своје иутовање изнео, пролазио сам преко самог еуФотитног терена. Од Алдинца на два километра уз Леву Реку нестаје ове стене и настају исконски гакриљци са кварцптним лшцама. Уз Шигакову Реку, која иротиче кроз еуФотите, идући на Алдину Косу све је овај терен а кроза њ протиче Дејановачка Река. Према томе изгледа, да је цела јужна вододелница састављена од ■еуФотитних маса и да се одмах од села Причевца јављају исконски шкриљци. Према неким саопштењима, изгледа да је овај терен везан •са оним, који је у Геологији Србије описан и да са њим чини целину. На многим местима у еуфотитним масама находе се у знатној дебљини изданци пирита са халкоииритом и визмутским рудама. Поред ових налазе се и карбонати (сидерит и калцит). Од метала, сем бакра и визмута, има још и олова, арсена, гвожђа и мангана. Рудни камен је кварц и калцит. Другом нриликом ћу саопштити детаљније анализе појединих примерака, а сада напомињем само да извесни арсенопирити овога краја садрже и злата до 87 грама у тони. Остале руде показују само трагове злата. Код Старог Корита у брежним осулинама налази се оловна карбонатна руда, чији изданик још није пронађен. И ова руда показује незнатне количине злата и сребра. Од Алдинца идући уз .1 еву Реку, на њеној левој сграни, налази се на брежној коси и гвоздени покривач (Е18егпег Ни1), који је по свој ирилици постао оксидацијом пиритних руда. Важно је напоменути да се овде находе и стари рударски и топионички радови; али је вероватно да су стари само бакар ексилоатисали. Рударски радови на овом терену још су незнатног обима, те се по њима не може судити о рударској вредности његовој, но због визмута, као ређег н скупљег метала, привукао је иажњу на себе". 5. Д-р. Дим. Антула нриказује баремску Фауну из околине Доњег Милановца (в. Записник ирошлога збора). „У првој јарузи изнад циганског селишта налазе се глиновити гакриљци, чије је Пружање С 3(| И—ЈЗ