Просветни гласник

650

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Познатија језера иду по величини овим редом:

Преспанско Језеро 286.31 км

Мало Језеро „ Ајвасилско Језеро „ Дојранско Језеро „ Костурско Језеро „ Бутковско Језеро је Нреспанско Језеро, 906

51.62 км 2 50.86 „ 42.65 „ 27.88 „ 18.64 „ ; најниже Та-

Охридско Језеро 270.93 Тахинско Језеро 157.24 Островско Језеро 73.85 Бешичко Језеро 69.25 Међу овима највише хинско, 8 м. Није без интереса поменути, да је Халкидичко Полуострво велико 3841.69 км 2 ; Света Гора (Атос) 315.71 км 2 ; Скадарско Блато 362.51 км 2 ; Јањинско Језеро 18.8 км 2 и острво Тас 391.83 км 2 , што се све налази ван гранида Маћедоније и Старе Србије. Подаци за дужине многобројии су, нарочито за дужине река, јер обе ове земље имају доста развијену речну мрежу. По дужини важније реке иду овим редом:

Бардар

370.— км. Рашка (Ибар)

59.6

I«.

Бистрица

226.2 ,

Лаб (Ситница)

54.-

п

Места

226.- „

Радика (Црни Дрим)

51,-

п

Струма

200,- „

Псћанска Бистрица (Бе-

Црна Река (Вардар)

189.6 „

ли Дрим)

50.8

п

Брегалница (Вардар)

162.8 „

Дреница (Ситница)

38.—

п

Ибар

150.2 „

Дечанска Бистрица (Бе-

Бели Дрим

127.- „

ли Дрим)

37.-

V

Црни Дрим

123.- „

Призренска Бистрица

Пчиња (Вардар)

119.8 „

(Бели Дрим)

33.2

п

Л .ИМ

П9.- „

Неродинка (Лепенац)

32.-

V

Струмица (Струма)

94,- „

Грачаница (Ситнида)

29.8

*

Ситница (Ибар)

93.8 „

Милошева (Лим)

22.2

Увац (Лим)

90.2 „

Исток (Бели Дрим)

22.2

Ћотина (Дрина)

88.6 „

Дежева (Рашка)

20,-

п

Биначка Морава

69.2 „

Самодрежа (Ситница)

18.-

V

Тара

68.4 „

Бањска Река (Рашка)

12.6

1)

Л.епенац (Вардар)

66.- „

На крају налазимо и дужине неких клисура речних: Дримова клисура 81.8 км. Качаничка клисура 23.8 „ Демир-Капија (Вардар) 19.2 „ Сва мерења иовршина (сем језерских) и дужина вршена су накарти Средње Европе, размера 1:200000, израђеној у бечком геограФском институту, као до данас најтачнијој за ове земље. Површине језера мерене су на Атмсу Језера МаКедоније и Старе Србије од Ј. ЦвијиКа. Јагодина. Е. Ј. Цветик.