Просветни гласник
650
ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК
Познатија језера иду по величини овим редом:
Преспанско Језеро 286.31 км
Мало Језеро „ Ајвасилско Језеро „ Дојранско Језеро „ Костурско Језеро „ Бутковско Језеро је Нреспанско Језеро, 906
51.62 км 2 50.86 „ 42.65 „ 27.88 „ 18.64 „ ; најниже Та-
Охридско Језеро 270.93 Тахинско Језеро 157.24 Островско Језеро 73.85 Бешичко Језеро 69.25 Међу овима највише хинско, 8 м. Није без интереса поменути, да је Халкидичко Полуострво велико 3841.69 км 2 ; Света Гора (Атос) 315.71 км 2 ; Скадарско Блато 362.51 км 2 ; Јањинско Језеро 18.8 км 2 и острво Тас 391.83 км 2 , што се све налази ван гранида Маћедоније и Старе Србије. Подаци за дужине многобројии су, нарочито за дужине река, јер обе ове земље имају доста развијену речну мрежу. По дужини важније реке иду овим редом:
Бардар
370.— км. Рашка (Ибар)
59.6
I«.
Бистрица
226.2 ,
Лаб (Ситница)
54.-
п
Места
226.- „
Радика (Црни Дрим)
51,-
п
Струма
200,- „
Псћанска Бистрица (Бе-
Црна Река (Вардар)
189.6 „
ли Дрим)
50.8
п
Брегалница (Вардар)
162.8 „
Дреница (Ситница)
38.—
п
Ибар
150.2 „
Дечанска Бистрица (Бе-
Бели Дрим
127.- „
ли Дрим)
37.-
V
Црни Дрим
123.- „
Призренска Бистрица
Пчиња (Вардар)
119.8 „
(Бели Дрим)
33.2
п
Л .ИМ
П9.- „
Неродинка (Лепенац)
32.-
V
Струмица (Струма)
94,- „
Грачаница (Ситнида)
29.8
*
Ситница (Ибар)
93.8 „
Милошева (Лим)
22.2
Увац (Лим)
90.2 „
Исток (Бели Дрим)
22.2
Ћотина (Дрина)
88.6 „
Дежева (Рашка)
20,-
п
Биначка Морава
69.2 „
Самодрежа (Ситница)
18.-
V
Тара
68.4 „
Бањска Река (Рашка)
12.6
1)
Л.епенац (Вардар)
66.- „
На крају налазимо и дужине неких клисура речних: Дримова клисура 81.8 км. Качаничка клисура 23.8 „ Демир-Капија (Вардар) 19.2 „ Сва мерења иовршина (сем језерских) и дужина вршена су накарти Средње Европе, размера 1:200000, израђеној у бечком геограФском институту, као до данас најтачнијој за ове земље. Површине језера мерене су на Атмсу Језера МаКедоније и Старе Србије од Ј. ЦвијиКа. Јагодина. Е. Ј. Цветик.