Просветни гласник

108

III 1СВЕТНИ ГЛАСНИК

само перФвктивно значење, те и рема томе грчка Ји1;ига бопкегхтм, швгегнтш, локеџјјвш, гц/лјвш итд. не ваља нреводити овако: робоваћу, вероваћу ратоваћу, поштоваћу итд.; грчки импер®екат не ваља преводити нашим имнерФектом, нпр. еХеуог говорах, ?л<х(бегог васпптавах, итд.; грчки аорист не ваља преводити нашим аористом, нпр. гјХ&оу, е1бог, ^рСхцаа, не ваља преводити дођох, видех, иобедих, већ дошао сам, видео сам, иобедио сам ; нити ваља ЈСдигтдС ирегТгт] преводити „Христос васкрсе већ X. је васкрсао; грчки оптатив не ваља преводити нашим оптативом, нцр. ш тсс/л, у&гом лсстддд ег>тг%еатецос не ваља преводитп: „дечаче, био од оца свог срећнији", већ овако: „дечаче, желим да будеш од опа срећнији" ; д-еос бо1ег Ихлецвои, П(>1аџош л6Аи> не ваља преводити: „богови вам дали да разорите град Пријамов", већ овако: „желим, да вам богови даду, да итд.; цђ еГгјг ЛацеСог, јМј пџтцгјггаџе>'ос У А&ГјРагогк не ваља преводити овако: „не био ја Даријев син, ако се не осветим Атињанима" већ овако: „желим, да не будем Даријев син итд".; неконтроховане облике, глаголске не треба учити, ма да се с њима и у Омиру и у Херодоту на сваком кораку сусретамо, и ма да се њиховим учењем учење контрахованих облика олашцава ит.д. ит.д. Грчка дакле гра.матика, по којој би се училе оваке погрешке, оваке неистине, ва истину нам не треба. Таквом би се грчком граматиком грчка настава у нас бацила за неколико деценија натраг. у Београду месеца марта 1904. Др. Јов. Туроман.