Просветни гласник

оцкне и ирикази

107

;уги ред примера, војих Албрехх није навео. А таво ће по свој прилицн бити у целом том спису. Није дакле још сигурно на темељу такве грађе стварати скраћену граматику грчког језика за школу. За то мислим да могу рећи да се не мора баш са сваком новином одмах и у Србији експериментовати, него бирати оно, што је искуством већ као добро признато. Али г. 'Берић ни тај материал пије употребио, како ваља. Да не помињем појединих мањих ствари, он је изоставио у свом „Огледу" из Албрехтова спиеа целе веће партије као : ВезопДегћеИеп т О-еБгаисћ с1ег &епега УеНн (стр. 15.); Л^егћа аи? — (стр. 15); Пт-е§е]тазз1§е Уегћа (стр. 21). То чини од прилике половину целог списа Албрехтова. Уз то све што ее тиче Херодога и Омира, на које се Албрехт у свом спису обзире, јер се читају у гимназији, г. Ђерић је изоставио, држећи се тога начела, да у школску граматику не спада ништа осим атичког диалекта. Није дакле крив Албрехтов спис што г. Ђерићев „Оглед" не ваља; јер из њогп се види, да г. Ђерић сматра ону грчку граматику као најбољу, која је најкраћа; а као таква излази његова (види у његовој књижици стр. 64 (§ 104) „поређење мога „Огледа" и њемачкијех граматика"). А да ту краткоћу постигне изоставио је и важне ствари. Албрехт до душе почиње свој сиис овако : ВезеШвип§ аПез 1Г§епс1 Еп11)ећгНсћеп, Ве§сћгапкип|* аи? Даз ^о1\уеи(Н§51е! Баз тизз сПе 1ј05Ш1§ Сиг деп 1Јп1;еггЈсћ1 1П <1ег §песћ1зсћеп ОгаттаИк зе1п, зеИДет ЈегаеЊе (1игсћ (Не пеипеп ]1,ећгр13пе 1п Лег 81ип(1еп2аћ1 \У1е(1егит §екигг(; ип<1 а1з Еп(121е1 пиг (1ав Уегз1ап<1п188 Лег 8сћи1зсћгШз1е11ег ћт§ез1еШ ^уогЛеп 181. ЛУаз (1етпасћ т (Незеп ^аг п1сћ1 ос1ег пиг уегетгеП; уогкоттћ, 1з1, аиз с1ет 1,егпз(;оО' (1ег ОгаттаНк /\х 8<ге1Сћеп. — Није Албрехт крив што је г. 'Берић то начело криво разумео, те мисли, да се из грчке школске граматике може изоставити свашта, што се њему не чисш важно, а по себи .је врло важно и за разумевање .језика од велике потребе. И ја одобравам то начело, да се из шволске грчке граматике изостави све што није нрбко потребно; али не одобравам никако, да се изостави оно, што је потребно за разумевање облика (т. ј. тачна и кратка наука о акцентима, о гласовима, о контракцији и о састављању наставака са основама) и да се уче оне неправилности, које се чесго читају у грчким књигама. Поменуто начело и асоцијација идеја то су, како се чини, побуде, које су г. Ђерића завеле с правог пуга, те је он неке ствари сасвим избацио, а некима био би вољан дати место на крају књиге за читање. Видесмо ето, каква нам треба грчка граматика по мишљењу г. Ђерића. По мом пак мишљењу треба таква граматика само г. Тзерићу за извесну цељ. Никоме другом није потребна, така грчка граматика. Нити је потребна Великој Школи нити гимназијама нашим. Јер зар може бити потребно, да се у овим нашим иросветним заводима уче оваке ногрешке и неистине: 0 кситона I. деклинације као: адеХсргј, а-цхђ, рогј, хесраЦ, лцугј, срмгтј ит.д. немају у генитиву плурала акценат на последњем слогу; грчки Футур има