Просветни гласник

106

ј1р00ветни гласник

српских глаголских облика добро не разликује (ћепе 11011 (Ш1т§ш1), ћепе поп (1осе1. На стр. 64. има писац ово: „105. поређепе различнијех иогрешака", а на стр. 65. вели: „Али кад ти „научници" у својој „ струци " начине гомилу иогрепгака, а неке погрешке међу љима буду дјетипе — могу ли они онда као поштени људи говорити и о методу ? И шта вреди онда њихово мишљење о тој ствари?" И у г. Ђерићевој књижици има подоста слабих етрана, а неке међу њима су : (по његову начину осуђивања) и „дјетиње" ; еле ту он сам себи изриче пресуду: „може ли онда он као поштен човек говорити и о методу И шта вреди онда његово мишљење о тој ствари?" На стр. 64. (§ 104) испоређује г. 'Берић краткоћу своје граматике са опширношћу неких немачких граматика, па налази, да се његова одликује као најкраћа. Ту врлину постигао је он највише тим, што .је многе за учење и разумевање важне ствари изоставио, и то тако, да је тим учење грчког језика, мислећи га олакшати, начинио још тежим. Осим других важних ствари изоставио је и неправилне глаголе на -ш (т. ј. последње 4 вр.), изоставио је и све, што се тиче неатичних дијалеката и т. д. Уз то су многе ствари, а неђу њима важне и за учење ; ситно штампане да се покаже да се не морају учити. Ако г. Ђернћ мисли, да. тако скрпљена граматика, пуна свакојаких погрешака и недостатака, може битн нрактичнија од досадашњих граматика, онда му с пуним иравом ваља рећн, да је цео његов оглед грчке граматике једна велика „практична лаж". А куд је отипгла наука? На стр. 64. (§ 105) вели, да се све друге иогрешке у граматици могу које лакше, које теже поправитп, „а погрешке у методу не могу се готово иигда у књизи поправити". —- Еле тако ће бити и у његовој граматици, ја мислим, већ за то што ће се тешко он уверити, да му метод у главноме не ваља. И тако ће, да се послужимо његовим речима, остати н његова граматика „покварена хартија". На стр. 65. читамо: „За „Оглед" сам употребљавао грађу, коју је скупио Е. Албрехт (2иг УегетГасћип§ <1ег §песћ. 8сћи1§гатта1дк 1894)". Сад да видимо , како' је г. Ђерић спис др. Е. Албрехта у свом „огледу граматиие грчког језика" употребио. Док ми је био непознат тај спис, мислио сам да и он много не вреди, кад је г. Ђерићев „Оглед", којему он као темељ служи, онако слабо за руком пошао. Али сад видим, да ту није крив Албрехтов снис, него сам г. 'Берић. Невешт мајстор ни од добре чохе неће скројити цодесна капута. Ј. 8И21ег (\УосћепбсћпЛ Шг Иазз. РћПо1о§1е. ВегНп 1894 № 51 ра§. 1404) назива тај Албрехтов спис: „етеп 8сћа12епз\уег(;еп Ве1(та§", а ипак додаје: „Ее1(1ег капп гсћ <Ие АгћеИ шсМ а1з ете ађзсћНеззеш1е ћегеГсћпеп, <1а з1е \уе<1ег уо П з Ш к П јј посћ ићегаП денаи , ше зкћ т1г ђе1 ехпег Касћргићтц (1ез гиг 1. ип<1 2. БекПиаиоп §ећбп§еп Ма1епа1з ћегаизз1еШе". За тнм наводи