Просветни гласник

96

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

треба. Већина ученика нити учи, нити чита у школској књизи оно, што не мора, премда би и од самога читања код већине мала корист била. А речена правила, ако су ученику потребна (као што јесу) за разумевање облика, треба да се уче у право време и на правом месту, па их за то не ваља штампати на крају књиге. Тако и оне ствари за које писац на стр. 64 (§ 104) вели, да су у његовој књижици означене крстићем а друге ситнијим словима нгтамнане, јер (вели) „то није за учење, него ту ученик може погледати као у речник, ако му што буде требало;" — и те ствари по моме мишљењу бадава су штампане; јер кад ученик не мора, он их неће читати, нити тражити; ако их баш устреба, он ће се радије помоћи речником, а још чешће готовим нреводом. На истој страни вели писац : „Методично правило : треба ићи од простога к сложеноме — треба овако тумачити: треба ићи од најпростије нотпуне мисли до најсложеније". — Тим и даљим тумачењем тога правила хтео је писац да измудрује начин, како би га могао у својој граматицп обићи, да га не употреби, а на велику штету у њој. Ето, тако поступа онај, који мисли, да разуме методику боље од других, на је опет и но том правилу кривим путем пошао. На стр. 20. (§ 39, 5) нисац каже, да је доста да се учи само: „шуо аИ^иеш помажем коме, 1и$ш аИдиет, аНдш<1 бјежим од кога, од чега итд."; и вели, да томе не треба додавати целе реченице за пример. А међутим вели писац на стр. 21. опет ово: „Овдје се дакле учи значење ријечи, али се не учи онако како треба, него онако како не треба. Значење се ријечи може учити (ако се ријечи уче само за себе) само но правилима о удруживању мисли а то значи, да се ријечи шуо и Ги§ш не уче заједно, него да се ријеч 1и$ш учн заједно с ријечима Ги§а, Ги§ах, Гидш, Л1§11:ш1б нтд." — Ја сам тако слободан мислити, да се тим начином (тј. шуо аИ^иет помажем коме) не учи само значење речи, јер само значење речи шуо и 1'и§ш јест: аомажем и бежим; него кад се каже Фраза шуо аИдиеш, онда се назначује, који падеж уза се има тај глагол, и то друкчије него у срнском језику, па је за то и потребно, да се наведе у граматици, а то .је ствар синтаксе. А лат. транситивни 1лаголи, који у српском језику немају акузатива него који другн падеж уза се, ваљда спадају у један ред, те се дакле уче баш онако, како треба. Напротив томе „учитн" по правилима о удруживању мисли значење речи Ги§ш заједнз с речима Ги§а", 1'и^ах, итд. то би била нека новина у граматици, које до сада (барем колико ја знам) није било, а није ни потребпо. Колико би тиме књига нарасла удебљину? Ту је методика г. Ђерпћа одвела из синтаксе некуд у речник. То би свакако био етимолошки речник, као што га има Шенкл на крају своје књиге „ОтЈесМбсћез Е1етеп1агћисћ", а Мусић на крају своје «Сггске росе1мсе". Опет се и ту впди јачина његова у методици. На стр. 21. (§ 41.) писац вели: „Да су многи аисци слабо пазили на статистику облика, показују ови примјери." — Иза тих речи навео је писац